Просветни гласник

ИЛУКЛ II НЛСТЛПЛ

К А У К А Н

ПРВИ ЧЈ1АН ЗАКОНА 0 ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

Нрви чдан Закона о основним школама јесте основни и најопштијн члан његов. Њнме се обедежава задатак основне шкоде. Тиме се одређује дух целога овог закона, а у гдавним се цртама обедежава правац и свим остадим чдановима његовим, па, шта више, свим даљим наредбама и упуствима за извођење закона на деду. Ово нпје претерано. Замислимо, само за један часак, да се првим чданом закона о основннм шкодама ставља као задатак основној шкоди. хајд' рецимо, спремање народне омдадипе за ваљане довце. Пренесимо се сад у мисдима у подожај законодавца, који треба према том задатку основне шкодс да изради цео закон н да изда потребне наредбе и упуства за његово остварење, тј. за снремање омдадине за довце. Кад се мадо јаче удубимо у ову мисао, онда нам издази јасно нред очи, од какве је огромне важности баш тај први чдан законски, и кодико утицаја може он нмати на све остаде чданове, а можда још и више на наредбе и унуства за његово остварење, ннр. на удешавање званпчннх наставних програма итд. Претежна важност првог чдана у закону о основним шкода неоспорна је. ЈКако се баш сада ради у Министарству просвете на деФинитивном пројекту за закон о изменама и допунама у Закону о основиим школама'), хитам да износем своје ногдеде о првом члану садашњег Закона о бсиовним школама, који је пун мана. Тиме жедим, ако нншта друго, бар да изазовем и друге да размисле и искажу своје погдеде о овом питању, те сви скупа да помогнемо да овај важни чдан у новом нројекту буде што потпунијн и што савршенији. Од тога може посде бити великнх користи за нашу основну народну просвету, од које сви с иравом треба да очекујемо у неку руку нрепорођај народни, и општп народни напредак. * Први чдан данашњег (од 1882. год.) Закона о основннм школама гдаси: 1 ) У тој цељи је Министарство просвете разаслало, јопг 1895. год.. сир.емљени пројекат о тим изменама и допунама, некодиким колегијама да га проуче и доставе му своје нримедбе на њ, те тако да нрикуни што обилатији материјал. за деФинитивни иројекат.

Н I С Т I В А

„ Основиој гиколи главни је задатак, да наставом и васиитањем шири по народу основв знања, чере и наравствености и да сирема ученике за грађански живот и за учење у ередњим школама". Овај чдан, овакав какав је, нити је одређеп, пити је потпун, нити је сувремен. Неодређеност првог члана садашњег Закона о осн. шкодама најбоље се нспољава у изразу „ главни задатак." Пожто се даље не нзносе изреком и споредни задаци основне шкоде — па и ако се даље набраја сиремање ученика за грађански живот и за учење у средњим шкодама —, овај израз „ гдавни" добива значење израза „у гдавноме", „од придике". И нема сумње, да овде ннје ни био иотпуно јасан п пречишћен појам о задатку васпитања уопште н о задатку основне школе на но се, већ је он законодавцу лебдео у свести само у некнм гдавним цртама, онако „у гдавноме". То је посде нашдо верна израза и у речима његовим. Усдед ове неодређености овога првога чдана. пизаде су се доцније штетне последице једна за другом. Неодређеност у гдавној, у основној замисди изазивада је посде неодређеност и површност и у безброј поједпности при извођењу те основне замисди. Нотврде за ово наћи ће' се у даљем издагању; јер остади недостаци овога члана, непотпуност и несувременост његова, етоје у тесној вези с овнм првим недостатком. Неиотиуност првога чдана садашњ1г Закона о осн. шкодама очитује се у више недостатака. Први је недостатак у томе, што се у њему сувише истиче давање знапа, док се нега мишљења нигде и не номпње, а ни нега говора. Свакојако, да је најбоље било не помнњати у најопштијем чдану законском ни један од ситнијнх процеса интедектуадног васиитања, већ цео процес ннтедектуалног развијања обухватити једним изразом, као што је изразима „вере" и „наравствености" учињено за процесе редигијскога и моралнога развијања. Ади кад то није учињено за интедектуадни део васпитања,' већ се отпочело са набрајањем његових саставних делова, његових ситнијих процеса, онда је требало набројати све главније. Онда се бар нега мишљења није смела изосгавити, без којега ни знање нема никакве вредности, па нп негу исказивања мнслп није такође требадо прећутати.