Просветни гласник

7(1

Нема сумње, да су овом непотпуношћу, иди улраво овом једностраношћу, првога члана законског, заведени на странпутицу на првом месту они, којп су према п.ему имали да удесе наставне програме за основну шкоду, а по том и сви онп, који су по тим наставним програмима морали радити и који по њима морају и данас да раде. Отуда је у наставним програмима основних шкода она грдна претрнаност наставним градииом: п онај непојамно иаучни карактер свега тога градива, чим се од основне шкоде без мадо хоће да створи .једиа мада академија. Отуда, даље у иастави основне шкоде страхотно кљукање деце сваковрсним сувопарнпм знањем и научннм анстракцијама; отуда оиа убитачна преоптерећеност дечјег намћења, а потпуна закржљалост мишљења и природне бистрине духа.. Отуда је оно, што се ми данас по основним шкодама на сваком кораку сусрећемо са пекаким иатмуренпм стармадима, а веома ретко наилазимо на ђаче природно. бистро, ведро, жнвахно. Ова неприродност п неиотпуност у основном школовању, где се поставља основа даљем душевном развијању дечјем, где се усађу.је клица будућем свеколиком животу васпитаииковом, новлачи доцније за собом неприродност и ненотнуност у цедом бићу његовом, када постане зрео човек, грађанин. Због те непотпуности и неириродности у шкодованих грађана, пати» после и цео иародни и др- ј жавни живот, страдамо сви. Даља непотпуност овога основног чдана да- ^ нашњег Закона о основним школама огледа се п у томе, што ,је њиме обухваћен само један део интедектуадног, моралног и религијског васпитања, а изостављено је недокупно естетичко, техничко и телесно васиитање. Тедо ја подлога души а развијена естетична чувства чпне савршенство духовно; једно је основица а друго је круна душевног развића. Техничке особиие чине средину између телесних и душевних, чине спону између духа и тела. И сви ови важни саставни делови цедокунног васпитања сасвим су изгубљени из вида у првом члану садањег Закопа о осн. шкодама. Могло би се на ово с које стране приметити, да се телесна нега већ по себи разуме, као „средство" за душевно васпитање. Ади ја морам оваку папомену најодсуднпје одбити као научарску и Формалистичку забдуду, и као остатак средњевековног начина мишљења, када се душа узимада као језгра човекопа бића, а тедо као потчињени, мање важни део, као љуска. Данашња је наука уздигда тело на исту висину на којој је и дух. Тело н дух се више не сматрају као две одвојите целине, већ као цеодвојни, равноправнн делови једнога бића,

који само у најтешњој вези чине човека човеком. А чим се та најтешња.узајамност поколеба, човек пресТаје бити човеком, те од њега постане пли дудак иди дешина. Према томе у колико је тедо „средство" душевном развијању, у тодико је исто и душа „средство" телесном напредовању. Ади и с другог гдедишта непотнупост ова очита је. У данашњем нрвом члану Закона о осн. школама говори се понаособ о знању, вери и наравствености, а тим се истичу, очито, појединн саставни делови целокупнога васпитања: интелектуално, релџгиј ско и морално васпнтање. Ја немам ништа против овога посебног побрајања појединих саставних дедова васпитања. Баш нанротнв, ја држим да је много боље, одређеније и тачније кад се у закону пзноси више детаља, кад се овде истакне сваки саставни део целога васиитања, сваки оиштијн нроцес његов. Али оно чему се овде мора замернти то је, што се није шродужило и довршило набрајање, кад је већ отпочето. А кад није то учињено, као што је овде случај, онда је то непотпуност која је штетна. А да је та непотнуност од штете најбољн нам је доказ само данашње васпитање у основној школн. Од естетикс , тј. од савршенства, реда и склада нема често ни трага у данашњем основном школовању. Ннти има лепога читања, ни писања, нн певања, ни цртања; ннти се које дете одушевљава за лепоту, савршенство, склад и ред, ни у прпроди ни у творевинама људским; нити је леп и складан говор, ни декдамовање, ни невање ; нитије скдадно и уређено знање, ни мишљење, ни држање, ни у опште понашање ђака основне школе. На то нико и не полаже никакву важност. Нико, јер ни Закон му не даје важности, и јер од силиога давања знања. не остаје времена и за ову „ издишност." Здравствене окодиости и пажња на тело дечје у основној школи такве су данас, да школа пе само не помаже тедесно развијање у својих васпитаиика већ сатире, па често и потпуно упропашћава младе и нежне дечје организме својим нездравственим васпнтавањем. За ово има толико примера, да их није потребно набрајати. Да је, пак здраво тело подлога и -за здрав дух, и да је телесно развијање услов за душевно, у науци се внше ни мало не сумња још од времепа Џон Лока. — Главни узрок, што данас овако рђаво стоји са здравственом негом у осповној школи, по мом нахођењу је до самог првог члана Закона о основним шкодама. Техничке неге такође нема ннкакве у данашњој основној школи, ни системске нн несистемске. А њу захтева неодложно од основде школе дана.шње