Просветни гласник

Такав човек проводи своје најсрећпије време међу странима, и само обичпе учтивости надази тамо, где мисли да ће љубави наћи. Истина, на земљи нико не може наћи потпуну и савршепу срећу, али ако овде ма и делимичну срећу можемо уживати, ми је нигде не можемо наћи ван породиде. „Но породица је основа, темељ благостања и напретка и цедога народа. Другатво је постадо из породице, које је Првобитни облик друштва. Жпвот државног друштва онакав је, какав је потекао из иородичног круга. Грађани долазе из породица, па ће бити у онолико добри или рђави у колико су добри или рђави изишли из својих породица. Кад су породице покварепе, тада ни закони ни наредбе, ни богаства нп материјалне силе не могу спасги друштво од пропасти. Тајна иапретка и благостања друштвеног не лежи у рукама законодаваца, не налази се код завојевача нити је у партијским трвеи.има и иартизанскнм борбама — она је у породици, у рукама родитеља, оца и мајке. Историја нас учи, да је државпо друштво свагда било опе судбпие, које су и његове породпце. Све што потреса породицу, нотреса п државу. Кућа је школа у којој се учимо за друштво. Љубав према Богу, поштовање ирема старијима, послушност према законима, одаиост бдижњему, правда и искреност чисто иријатељство и нежно саучешће — све то из породице долази. Породица наслеђује н чува с колепа на колено сва верска и народна предања, на којима се оснива народност. У иородици се развија она врлина, која је најмоћнија сила државна. врдпна родољубља. Породнца је отаџбина у Отаџбини; она је отаџбина наЈсдађих усиомена " * Нисам могао а да ове красне речи из једнога чланка Цариградског Гласника ,') диста наше браће у Отоманској Империји, којп нзлази на крајњем истоку Балканскога Тропоља, на БосФору, не иаведем мдадим приправницима, који су изишли нз једне породице, у којој су билгг чдаиови, а иду у другу, којој ће бити гдава. До породпце стоји, као игто се вндп, све. До ње стојн и срећа наша лична и друштвена. Народшг учнтељ, особито на селу, не може се нгг замислити без породггце. Породггца је и извор и уток најближе и најпрече среће његове. Она је најбоља и иајмилија шкода, у којој он учи, како се деца воле, гаје и нодижу. Без овога учнтељ бн био само пола оно, гпто може да буде. Без ггородичиога искуства, без своје породице, учитељ нггти бгг добро разумевао родитеље нн децу. ') Цар. Гл. 1897. бр. 26.

Као н учитељ тако и породица учитељева мора да буде за углед другггма. Зато учптељ, као гдава њена, ваља добро да пази на све у својој кући, да све буде за пример. Онако како би учио друге и желео да буде у свима породицама, учитељ ваља да тежи да оствари у својој кући. Мора се признати, да ово нггје дако. На првом месту ово стоји и до имбвнога стања, алн много више до друге подовипе учитељеве. Народ каже да кућа не стоји на земљи него на жени; и право има. Каква жена, онаква ће бити и кућа. Зато се данас и поклања велггка ггажња женскоме васпитању. До жене, до мајке дакде стоји и то, каква ће бити деца и наша домаћа срећа. Зато је младоме учггтељу народноме ггрва, најважнија н најозбиљнија брига: избор добре другарице. нзбор оне, с којом ће целога живота, до смртгг, дедити сваку срећу п несрећу, избор оие, с којом ће бити једно. А из овога се види, да при овоме не треба да га руководе ни обзири на богаство, ни на род и положај родитеља, нгг други тренутни и пролазни утицаји. И богаство и деггота пролазнгг су. Па гг само здравље може да буде привидно. Алгг оно што траје, што за на век остаје, што чини најдубљу суштину човекову и срећу брачнога жнвота, то је нарав и вредноЛа. Ако се младим супружницима погодп нарав, онда је то најпоуздапији знак среће њихове. Колико и колико развбда и несрећних бракова ггма само с тога, што им се нарави не сдажуР Чућете веома често да кажу: „Добар и он; добра и оиа; адгг им се нарави ие подударају". Колико онда ту они губе од среће своје, колико ту пате н деца и кућа, о томе нам свакггдањгг жггвот, на жадост, пружа изобиља примера. Поред добре нарави, ако је жена још и добра домаћица, вредна, уредна, чиста, те да од куће ггравгг миље, у које човек једва чека да дође, и не стиди се нггкога да доведе, но ако му она буде сдужила на понос: онда им је, обојма, срећа много осгггуранија но у богаштини ггдгг продазној лепоти. Но млади учггтељ ваља да ггма на уму, да његова ггодовина није савршена у домаћим пословима и економији. Она је ту онако исто ггочетннк као гг он. Онгг обоје, заједно, у томе ваља да се уче. И у колико то могну гг умедну боље, у тодггко ће ггм и срећа домаћа, брачна и породична, бггти већа. При овоме ваЉа да имају на уму, да су ггм узајамност гг слога најпотребнпјгг. Нггшта не треба да урадп једно без другога. А где се не би сдожгглп, нека поггустгг које му драго. Ако буде добро, то ће бити добро обадвома; ако буде штете, застггдеће се оно што је било тврдоглавггје, и то му је казна. Ништа 10*

НДУКА И ПАСТАВА