Просветни гласник

120

' РАДМ ШВНОГА

ЗАПИСНИЦИ РЕДОВНИХ И ВАНРЕДНИХ САСТАНАКА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА САСТАНАК 70'2-ги 21. Јануара, 1898. год. Бшш су: иредседник Михаило Валтровик, редовнп члаиовн: Стеван Ловчеви!., Јован Миодраговић, Вожидар Прокић, Димитрнје Довијаиић, Лука Лазаревић, Љубомир МиљковиК и Момпило Ввани}.. ИосЛ -ОВођ Др. Стев. М. Окановић. I. Прочитан н лрнмљен занпснпк 701. састанка. II. Нрочитано пнсмо господнна Миннстра просвете и дрквеннх нослова од 5. јануара, ове год. ПБр. 255, којим се шаље на одену „Сноменак" од Л. Дазаревића и Д. Соколовнћа. Савет је одлучио да се ова књнжица п|1елоручи за ноклањање ученицима основ. школа и за школске књижнице. III. Прочитано пнсмо госноднна Мннистра нросвете н дркв. нослова од 12. ов. м. НБр. 542, који.м се шаље на оцену „Упут" за гимнастику од Ј. Стојановића н Др-а А. оеге. Савет је одлучпо, да се остане прп ранијој одлуци о овом делу тј. да се препоручн за средње школе али не и за основне, пошто овака гимнастпка, како је у „Унуту" пзложена, није за основну школу. IV. Прочнтано је писмо господина Министра иросвете и црквених нослова од 5. ов. м. ПБр. 8780, којим се Савет пита за мишљење, да ли Крста Божовнћ, учитељ у Бел. Брбннци, може п даље остати у учитељској служби. Савет је одлучио да се умоли г. Др. Б. Бељковић, проФ. Бел. Школе, да о кривицн овог учитеља Савету реФерује. V. Нрочитан је реФерат г. Др-а Б. 'Борђевића о рукопису „Уџбеник нз гимнастике" од А. Поповића. РеФерат г. Др-а Ђорђевића гласи:

САБЕТА

Главном Просветном Савету Прегледао сам „Уџбеннк из гпмнастике, I део Слободна вежбања" од г. Атанасија Поиовића нредавача итд., којн ми је Г .1. Пр. Савет, упутно на одену н част ми је о њему поднети овај роФсрат. Ја сам већ у једној другој нрнгоди (видн Просветни Гдасник, св. 10. за Октобар 1897. г.), изнео своје зшшљење о гимнастици у опште, а као школски лекар, и парочито се дотакао телесног веџбања у школи, те нема потребе, да се на исту ствар понова враћам. Само ћу толико да помеием, да сам том приликом изнео : од колико је велике вредностн телесно веџбањо по здравље људп и нарочито омладине ; каквог пма телесног веџбања и у којим се земљама највише негује и какве услове мора да иснуни свако телесно веџбање, па ма се у ма коме облику радило. Напослетку изразио сам жељу, да бп у интересу здравља наше школске деде и омладине у опште, требало расписатп стечај за добру књпгу о телесном веџбању са особитим обзиром на дечје омладинске игре. Тако би добили књигу, која би воднла више рачуна о школским потребама а која би бнла н нрави унут за школску омладину, да негује своје здравље. Мени је мило, што могу овдс да констатујем, да је писац „Уџбеника", што је пред нама, водно рачуна о мпшљењу школског лекара, које је нзнесено у номенутом реФерату. I део Уџбенпка подељен је у 5 одељака: 1.) Постројење н кретање (кретање, образовање врста итд.) 2). Радњс вратом, телом (боље јс рсћн: труном), рукама, ногама — корачање (или маширање). 3). Веџбање шипком, 4). Веџбаве буздованом, 5). Везпвање слободних радњи (боље је роћи : сложене радње са) рука.ма, шипкама и буздованима. Ово је веџбање писац назвао „слободннм немачким турновањем" којс нпје ни унесено у овај уџбеник. Ова слободтЈа всџбања спадају у основна војничка всџбања као и шведска гимнастпка и имају, наравно, свс оне добре, као п рђаве стране, које смо већ у поменутом реФерату изнели. Писац их је наменуо, с правом, почетницима у гимнастици, нарочито при оснивању гимнастичких подружииа друштва „Душана Силног" а оиробао пх је, као многогодншњн наставник гимнастике, у самом „Душану Силном". Распоред материјала у овом уџбенику изложен јс поступно, од лакшег и нростијег ка тежем и сложенијем, тс одговара захтевима. недагогике ; али писац водн рачуна н о физпологији и хигијени кретања, те се њсгов уџбеник може корисно уиотребити, не само у гимнастичким друштвима, већ и у средњнм школама. Овакову врсту телесног веџбања лако је уводити у школе готово без икаквих издатака, јер овде није потребна ни гимнистичка сала ни скупе справе, као што је случај код немачке гимнастике. Али је једна добра страна оваковог телесног веџбања, што сви ученици раде једно-