Просветни гласник

17*

РАДЊА ГЛЛВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

121

времено исту радњу н што ее води више рачуна и о веџбању ногу, које је вод вештачке немачке гимнаетике готово занемарено. Само би једну наиомену имао да учиним. У наузама не треба мирно стојати, као што је обнчај код немачког турновања, већ лагаио ходати; а носле сваког часа веџбања још неко време шетатн се. У опште, све покрете ваља нзводити лагано н лепо а не брзо, на пречац и пазити, да се ученпдп услед веџбања ие заморо, већ да су свежпји и еластичнији но пре веџбања. У предговору дисац обећава да ћо ускоро издатн „III део уџбеника" — дечје и младићске (омладннске илн, како дх још зове, витешке) игре. Ја се веома радујем, што се у нас једва једном почело воднти рачуна и о овим омладинским пграма и што еу гимнастичка друштва у овоме узела иницпјативу. Али би имао иисцу овом прилпком да препоручим, да, при изради омладинских игара, води рачуна и о практичној страни телесног веџбања и не изгуби се у оиисивању многобројних наших и страннх игара (Ји§епс1зр1е1е). Чланове „Душана Силног" и „Сокола" треба навнћп на маишрање и трчање , треба научити иливати и веслати, треба нм дати пригоде, да се могу веџбати у хрвању и погађању циља, па ћемо за њихово телесно развијће п здравље учннити све што од нас захтева и Хигпјена н Отаџбина. Само на тај начин моћи ће телесно веџбања ухватити корена у омладпни,- ако се не будемо изгубилн у досадним гимнастпчким „ фигурама," само на тај начпн заволеће омладина телесно веџбање, ако се буде радило на чистом ваздуху и лепој природи. Само на тај начин даћемо војсци способне регруте а отаџбини бадре бранпоце. Са тих разлога ја и прихватам овај I део „Уџбеннка гимнастике" слободна веџбања, и не улазим у потанко и строго оцењивање и изношење махна, којих ће без сумње бити, а које ће се најбоље у пракси - прилпком веџбања — уочнти, исправитп. Са тих разлогајасам слободан предложити Гл. Пр. Савету, да ово дело награди, било даписцу да одсеком награду, бнло да му откупи извесан број књпга за школске књижнице. То ће бити иостицање, да писац и даље на овом тешком пољу рада истраје и да му се да могућности, да у скоро изда н II део уџбеника — омладинске или вештачке игре. Београд. 10. Јануара 1898. г. Д-р Вој. Ж. Ђорђевић. сек. санитета и шкодски лекар. По саслушању реФерата Савет је одлучио, да се штампање овог дела помогне, те да што пре изађе иа свет, пошто ту помоћ дело и засдужује. Госи. реФорепту одређеио тридесет динара у име хонорара. VI. Прочитан је реФерат г. Анте Голубовића о књизи „Пољска Привреда и Основна Школа" од г. П. Стојановића. РеФерат г. Голубовића гласи: Главном Просветном Савету Мени ,је Главни Просветни Савет упутио на оцену књижицу : „Пољска привреда п основна школа -- један

сувремен захтев"' коју је написао госп. Петар М. Стојановпћ учитељ још 1892. године, да је прегледам и дам своје мшпљење може лн се ова књижица прен'оручити књижннцама основних школа. Ја сам ову књижицу — чиј наслов горе исписах, пажљиво прочитао и чЛст ми је о томе Главном Просветном Савету поднетн своје мишљење. Књижица ова, штампана је пре пуних пет година. Од тог доба до данас, питање — којим се ова књижица бави, претресано је у штампп и свуда, одакле се водила реч о унадрсђоњу наше целокупне Пољске привреде, тако, да данас нема мисаоног човека у Србији, који би овоме нитању — ма с ког било гледишта, важност порицао. Колика се важност данас даје Пољској нривреди у основној школп потврђено је и са највишег просветног и привредног места. Да, то је у истини. Ево већ две године, како се од стране државе за учитеље основних школа, приређују практични пољопривреднн курсеви, те да би им се дала прилика, да стеку што вшпе иољонриведног знања, како би могли што успешније делати и на пољопривредном пољу. Примењујући то стечено знање код својих школа — у школским баштама навикавају своје мале ученнке, да се још од малена уче и у самој школи, оним корисним радовима, којпма ће се доцније целог века бавити. Што дете још пз малена свикне да лакше, лепше један посао ради, тим ће га слађе, усрдније и боље у својим старијим годинама радити. Што школска башта буде уређенија, што се у њој буду поједнне радње правилније изводиле, тиме ће се боље и успешније и Пољска нривреда унапредити, бар поједине гране њене. Да се о овоме и на највишем просветном и привредном месту мисли и ради, довољно је споменути: Да се пре кратког времена била образовала нарочита комисија од стране оба мннистарства: нривреде и просвете, којој је било стављено у задатак, да изради нарочити нацрт рада, шта би све, што пре требало урадити на унапређењу Пољске привреде, помоћу оеновне школе. Госп. Стојановић још раннје штампао је ову књижицу. Он нам у њој узноси све добре стране од школске баште и ручног рада, а да бп то боље поткрепио, он ју је поделио на одељке, тако : У I одељку је : „Један поглед на стару школу и учитеља" — у коме је гледао да изнесе пред чптатеље мане досадањег нашег школовања и васпитања и нужне поиравке у свпма правцима по овоме питању. У II одељку му је : „Од какве је важности Пољска привреда". У овом одељку засебно говори о важности школске баште са здравствене, практичне, моралне, дидактичне п естетичне стране. Свуда се стара да докаже корист и важност Пољске привреде у основној школи. Он би рад био да се у целој основној школи — наравно сеоској — предаје Пољска привреда у оном обиму и онолико, како би је деца лако раз}мети могла, и колико је нрема њиховом добу могуће са њима радити, не напуштајући главни задатак основне школе. За варошку децу он је за ручне радове. — Но и за ручне радове, од појаве ове књпжице — до данас — доста је урађено тако, да већ сада пмамо до 40 учитеља довољдо снремних за предавање ручног рада.