Просветни гласник

122

ГЛДЊА ГЛАВНОГА

У III. одељку ове књижице изнео је: „Историјски преглед" у коме набраја шта су поједини велики васиитачи и мисаони умови рекли о раду, на који деду још из малена треба навикавати. IV. Одељак говори о томе: „Како да се Иољска привреда побољша и материјално стање наше државе поправи?" Овде нам набраја користи, — које могу допринети: Пољопривредне читаонице, нутујући учитељи, среске ратарнице, занатлијске школе. Сем овог има додатак „Шта би све требадо узаконити?" То је целокунан преглед са чиме се ова књижица бави. Књижица је мала, свега 38 страна и према томе није сигурно ни скупа (ношто јој цене на корицама нема означене). У њој има лепих мисли. Питање, којим се бави од толике је важности, да би пггета било, ако је не би прочитили и онн, који нису имали ирилике да се са њоме раније упознају. Не улазећи опширније у ноједине одељке, пошто је ово питање и доцније у јавности претресано, као што сам у ночетку сноменуо мшиљења сам : Да би ову књижицу требало ареиоручити књижницама основних школа, да је набаве. У прилогу под. •/. враћам књшкнцу. Благодарим Главном Просветном Савету на пажњи, коју ми је учинио, шиљући ми ову књижицу на оцену. Стојим му увек на услузи. 6. Јануара 1898. г. Тоичидер. Главном Просветном Савету ;?ахвалан, Анта Голубовић УЧИТЕЉ. По прочитању реФерата појединн су чланови (Јавета и самн разгледади ову књижицу, те је Савет одлучио, да се иста не преноручује, пошто се не ■бави практичним упуством за рад и уређење гакодских градина, а међутим има у књнзи неподесних израза у стилу. Г. РеФеренту је одређено петнаест динара у име хонорара. VII Г. Л.ука Дазаревнћ, редовнп члан Савета, усмено је рсФоровао Савету о уважењу година службе не-

коликим учитељима и учитељицама, што му је Савет на ранијем састанку поверио, па је у вези с тиме Савет одлучио. 1. Да се за г-ђу Цану Павловићку н о ономе, што је она молила, нађу нови нодаци у архиви министарства просвете и црквених иослова, па да о томе г. ЛазаревиК поново реФерује; 2. Да се г. Настасу Крстићу, учитељу у пенсији, уважи у учитељске године сдужбе време, које је провео у рату; 3. Да се г-Ц Једенп ЈовиКки уваже године службе проведене ван Србије; 4. Да се г-ђи Јелисавети Поповнћки уваже године службе проведене ван Србије; 4. Да се г-ђи Јелисаветп Иоповићки уваже године за које је молила; 5. Да се г. Дамјану Тодоровићу увалсе годпне за које је. молио; п 6. Да се г-ђи Драги Петровићкн не уваже оне годпне, за које је молила. VIII Према усменом реФеровању г. г. Дуке Дазаревића и Дим. Довијанића извршен је избор питомаца из Фонда Владике Вићентија Красојевића и то: Ћира Милић, ученик философског Факултета Велнке Школе са 40 дин. мес., н Живадин Красојевић, ученик I р. краг. гимназнје са 20 динара месечно, ако нма могућности за оволики издатак. Ово благодејање ће им се рачунатн од 1. јануара, 1898. године. IX Црочнтан је одговор г. Петра Типе на писмо председника Глав. Просв. Савета, којим изјављу.је да не може ускоро прегледати Аритметику и Геометрију у преводу г. С. Давидовића. Савет је одлучио, да се на реФерат г. Тппе још иричека. С овим је састанак закључен.