Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС 123

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

Извештај министарског изасланика за испит зрелости г. Мил. Недељковића проф. Вел. Школе о II б. гимназији

(СВРШЕТАК) 7. Питање уџбеника са још једног другог гледигита важно је, да се на њсму задржим. Добро је и треба, да се извесни уџбеници истакну као школска књига; то би били они уџбеници, који би, израђени ао арограмима и ироиисима, најближе их задовољавали. Али и сваки други добар уџбеник израђен ио ирограму и ироиисима могао би бити званичан уџбеник школски. То би нарочито било добро, да бисмо добијали конкуренцијом сне боље и боље уџбенике. А у утврђењу ових ирограма и ироииса за израду уџбенжа нарочито би добро било обратити највеКу иажњу на читанке свију врста, и за све језике који се код нас уче. За зоодогију у I разреду гимназије, ако је ту већ треба учити, по мом мишљењу, најбоље би бидо, кад би она имала једиу читанку којој би за углед великим делом служила В(Ш'оп-ова Лриродна Шторија; на тако бн могло бити и за друге науке. За језике стране, а и за свој рођени, ове читаике разноврсне п поступне, драгоцене су, јер на лектиру у наставп језика треба поклонити највећу нажњу. У читанке срнске и стране марљиво састављене могло би се шта више врло велики део децелокупног учења знања унетн, и бити ученику врдо поучна лектира и за све његово опште образовање. 8. Без иотребних учила школе не могу имати осетног усиеха; оне без њих не могу ни име модерне школе носити. Јер када је наставник Фпзике принуђен да црта и најпростије справе на табли, зар оне могу својим мртвилом оживети и показати на јави: какве су н шта су ? И кад наставннк Фнзике прибегава Формулама, јер нема снрава да оживи своју пауку, зар су оне довољно у стању да немогућну експерименталност пакнаде у гимназиском школовању? Не, то је немогућно, п онда нравог успеха у Физици ие може бити, ма колико наставник те велеважне савремене науке желео и трудио се. А због овога једнако мн се намеће питање; када је оиште знано, да без иотребних ■учила не може бити довољног наиретка у школи, зашто и умножавати ове школе којима се не дају

иотребна средства ? И зар није боље ову многобројну омладину, која иде у гимназпје, јер других школа нема, одводити у друге ирактичније, иривредније школе, које су једној земљи тако иотребне, — али са тврдом одлуком: да се никоме не дозволи изигравање школе^коју су учили, ве& да сваки остане у струци за коју је се сиремио — иољоиривредник у иољоиривреди, а не у каквој леио меблираној београдској кинцеларији са белим рукама и бесирекорним ноктима. Да иак и саме зграде треба да су удесне и целисходне за оно чему служе; да учионице нису иретриане ученицима, веИ да их је само у оноликом броју са којима се може радити и имати усиеха; да су ове учионице снабдевене, осим скамијама и асталом наставничким, још и свим оним намештајем који иојединим наукима олакшава усиех јасно је; иа и за све то треба се за наше гимназије састарати. 9. Исиитивање ученика иреко године и обичан исиит врло су важна иитања школска! Могу наставници бити одлични у својим предавањима, ако се не нађе начина, да учеимци доиста п уче, н да се о томе редовно уверава; школа неће иматп успеха. Јер учење је једна мука, и многп неће учити, већ ће гледати да се само провуче, ако му се могадне. Отуда су и она многобројна ђачка шпекулисања у нашој школи, (у којој се прилично учи за белешку само да се школа сврши), да се и одсуствовања праве — а која се, ногрешно радећи, доста често лако оправдају — само да се не иоквари ранија добра оцена. Једно од средстава да се овоме доскочи, иоред онога да се ђачки изостанци врло строго контролишу и врло обазриво оиравдају, јесте: да се ириликом ироиитивања иреко године и давања задатака вазда тражи знање свега што је до тада учено. А одмах друго: да се у давању оцена не буде ни строг —- да ученик дркти ири иомисли на оцену, а ни задушан иа давата боље оцене него што су заслужене. Јер не сме се заборавнти, да су благост и доброта поред потребне озбиљности а и строгостн велика и нау&на врлина иаставаичка, и друго, да бпти задушан са оценама лије што н бити задушан са својим џепом. Када наставиик даје оцене, он не'даје оно што је његово, већ оно што му је држава поверила да сваком ученику но заслузи да. А парочито је добро, да се на благодејанце, кад год их има, обрати нажња; јер благоде-