Просветни гласник

124

ШКОЛСКИ ЛЕТОТТИС

јање се даје ученику не за то што је сиромах, веИ за то што је добар ученик а сиромах. У овом целокугшом свом раду добро јс, да наставник води заиисник о свему што је предавао и радио са ученицима, да би увск био у стању н своме директору и надзорннку шкоде детаљног рачуна поднети. 10. Обични исиити добра су ствар, а » иотребни су, када се учи и проаџгује само по лекцнјама у току године. — Истина стоји и то, да су они великим делом излншни, јер се унапред знају они ученици који ће ноложитн испит; па ипак се онн и са тим ученицима држе, јер се нолаже на ово учење за испит: када ученик тог једног нута у години све што је учио изједног предмета прикунља и сређује колико је он то у стању учинити. Да, али тада ови испити, па којима се слободно иронитује, треба да буду озбиљнији. Јер када се ио 40—50 ученнка испитају за 2—3 сата на овим испитима, на којима треба видети, да .ш је ученик све учено прикупљао и сређивао, и колико је у томе успео, увиђавно је : да није требало ни вршити ове исннте, када нису прилагођенн горњој цељи, а међутим оцене су им се могле дати и без тога испита! А овако држање иепита нарочито је онда рђаво, када усљед мењања наставннка други или трећи наставник изађе на испит са ученицима. С тога Је иотребно, да се овом питању покдони озбиљна иажња: иа или се држи овај исиит као што треба, или се укине заменивши га оним ироиитивањем иреко године, на којем би се тражило од ученика, да свакад све иретходно учено зна — разуме се имајуКи у виду оно колико је могуКно због иотребе иамИења у иојединим наукама. То је иотребно и за то, што са овим пропитивањима или испитима треба вршити своју дужност и према држави и према родитељима! Држави не треба подмладак гимназиски који је се милошћу наставннчком кроз школу провлачио; а ирема родитељима треба бити искрен, па им зарана казати, да њихова деца ннсу за гимназију. Јер ништа жалосније, него када се догура до матуре, па се на њој, ц онда када није строга, пада. А разуме се, да држава и у интересу своме треба да има и свих оних других школа земљи потребних, које ће ученике, испитпма или пропитивањима, уклоњене из гимназије, као и све оне којн се не могу дуго школовати, примати и спремати за разноврсна занимања — привредног и практичног карактера. 11. У гимназиској настави не иоклања се довољна иажња једној леиој и корисној вештини: цртаљу. У миогим школама махом се и даиас ко-

пира са прегледалица, а оне и овпх прегледалица немају у довољном сређеном нлбору. Отуда, нокушај да се рациопално учи у овој важпој вештини за похвалу је. У другој гнмназнји наставннк добро учи ученике цртању. Он их учи да предмете гледају, да виде и да што виде на артију стављају. Циљ овом цртању треба да буде: да ученик уме градити скице онога што гледа и онога гито замисли. И тако би требало у свима школама нашим радити, али добро н систематски; тако учење и Геометрији је добродошло. Алн зарад тога школама треба дати средстава: удесну учионнцу п оне разне предмете којн су нотребни за ово перенективно цртање. Друго, шкодама треба датп сиремне наставнике; а онн.ћесе добити, ако се буду нарочнто сиремали са свој предмет. А да школи долазе ови спремии наставннци, њих треба осигурати, и изравнати мање и више са осталим наставницима гимназиским, иошто и они задовоље више — мање оне државне' захтеве које и ови последњи. — II на послетку, да буде успеха у цртању у гимназији, осим реченог, треба наћи начина, да овај предмет буде обавезан; а он то заслужује, што умети израдити скице виђеног и замишљеног јесте једна леиа и корисна вештина, једна друга врста иисапа; а иисменост у широком смиелу њеном јесте и гимназије циљ. Примећујем овде, да и на леио иисањс треба обраКати иажњу, а које се постнзава када се с почетка деца упуте да лепо пишу. Када учптељ настане код својих ученика, да прва слова лепо пншу и у томе их за неко време подржи, они ће лепо писати и доцније. И Гимназија би врло добро учинила, да у најнижим разредима својим обрати довољну пажњу на то: а за то, као и за цртање, треба имати веште и издржљиве наставнике и добре ирограме са ирецизни.и инструкцијама. 12. Неједнакост староети ученика врло је незгодна ствар и у најнижим и највишем разреду гимназије. Они одрасди младићи од 16 и више годпна уз дечицу од 11 година обично нису на добро ових носледњих; јер они први одрасди у послуживању, у којем данас има миоге нрнлнке да се ирерано нскваре, могу да деморалишу своје мдађе шкодске другове. С тога би било врло добро за ове врдо одрасде ученике, када се већ примају у шкоду, имати нарочита одељења, па у њих све њих прикупити. У највишем разреду гимназиском, када све знање добивено у гимназији треба сређивати и добро се прибпрати у свему ученом, ова неједнакост у старости врдо је штетна. Они врдо одрасди, иди неки од њих који су отпочеди одавно живети на