Просветни гласник

ШКОДСКИ ЛЕТОПИС

125

свс могућне начине, имајућн за то приликс, јср нико о њином владању ван школе озбнљно пазкње : нијс водио — они за собом повлаче и друге, јер је | у тпм годинама ђачким дако попустити. II шта бива ? Отпочне се забављати и жпвети и по игранкама и у кафани итд., а онда није чудо, што се по једна добра подовина ученика одбнја као неспремни на испиту зрелости. — Само у оваким случајима ученичког владања греши се, што се не обрати у школи највећа пажња на оно: каква ће се оцена из владања таквим ученицима дати; јер кад ученнк одличног владапа осредњег учења падне на ј испиту зрелости на годпну дана, могло би се закључити, да није ученик крив већ школа. 13. Гимназију сада ученици врло доцно свршавају и то је штетно у млогом иогледу. У II гимназији београдској од 40 овогодишњих кандидата за матуру било пх је петоро којп су рођенп 1879. године, десеторо 1878., а сви остали на броју 25 рођеип су раније — имају више од пунпх 19 година, а имало нх је од пуне 22. 23 п 25 година. То је млого година за једног гпмназисту, а нарочито у оној земљи у којој просечно трајање живота пије велико. А осим тога у тим годинама нопушта се, и многи, којн има прилике, а тих је врло много, у Београду, прерано се отпочне забављатп у дозвољеним и недозвољеним забавама. С тога је потребно добрђ промислити о овом питању, иа на~Ки начина, да нс буде иросечна старост матураната 20 година и 9 месеци, као што је то ове године случај са матурантима у II београдској гимназији. II ја о томе само постављам ова нитања: Да ли се ие бп могао унети још један разред испред I у гимназији, чиме би учење у основној школи било сведено на три разреда па онда укпнутн осми разред гимназије? Или, да ли не би требало ранпје основпу школу почињати ? Или да ли не бн требало утврдити, да се из сваке основне школе не може ићи у гимназију, већ само пз извеснпх варошких основпих школа итд. и са извесним одређеннм бројем година ? итд. Прпмећујем да овим последњим донекле бн се доскочило п оном, што код нас п велпке задруге сеоске одвајајући дете у школу мисле 1 да је већ ' то велики жртва њихова, па оставе ђачс да послу- : жујући школује се и дапас, када су ретка она некадашња невина послуживања, већ се мора друговатп са свнма судоперама светским! Да је потребно овима од 25 непуних и пуних ; година датн прилнке за друго школовање, да пе | би тако стари тек на матуру стнзали; да је шта -

више предстанак на испит зрелости таковима био и онемогућен законским прописима, било би боље у млогом погледу н за њпх саме — јер н сувише је, када они изађу из Велике Школе у пуној 30-тој години, а до тада су ђаковали у ружној сиротињи! 14. Врло је велико зло што иородица не обраКа довољно иажпе код евоје деце ни на васиитну ни наставну страну. Давањем деце у школу обично ее скида једна брига са врата: да се не скитају но сокаку, мислећи да је тиме <ва родитељска брига о деци, оспм хране н одела, скинута. — Они родптељи који не живе у месту школе, они много пута са својом децом рђаво пролазе; остављена себп, често пута живећи у врло рђавим кућама, кваре се п пропадају. — А за оне ђаке којп послужују поред честе немогућности да долазе редовно у школу — изложене свима ћудима живота, великаје срећа вада их штетне прчлике њихове околине не заразе. II шта бива нз свега овога ? У шеснаестој години има ученика који нознају разне ћумезе каФанске и много што шта друго њима недозвољено! Школа наша, екстерна као што је, нпје довољно органпзована, да бп н па све ово обраћала пажњу па укидала зло у корену. Али злу треба тражити лека ! ЖладиК који сврши гимназију треба да је и васиитан, и да заслужујс доиста оцену иримерног и врло доброг владапа. У тој цељи све што будс у школи глсдао, слушао итд. треба да га васиитава. Али одмах уз ово треба да идс озбиљан надзор у школи а донскле, колико је могуКно, и ван школе. Оно што децу гоне од куће, те она долазе врЛо рапо у шволу, коју пађу затворспу — јер у школама нема нарочитих соба ђачких под надзором парочитих лица, где бп учила. док се учионнце за време четврт сата нровејавају, нлп док су оне затворене пре часова па онда ударе у крајцаре и слично, јсдно је зло, које не треба да буде у доброј гимназпји. Сваки ученик морао би имати стараоца — родитеља или које друго лице — које би стајало у јачој вези са школском уиравом него што је то до сад било ; да би ови о свима гресима и ненриликама учениковим за времена били обавештени како би пм се зарана доскочило. А разуме се по себи, да ирема неваљалцима, ма чији они били, који би могли и друге завести, трсба бити неумољив, па зло одмах из школе очистити. Да треба и на здравље ученичко обратити веКу иажњу јасно јс ио себи. Оно што сам на матури овогодишњој у 11 Гимназији видео неколико (5—6) кандидата који су јако кратковпди, могло је да ие буде, да је се за времена п у школн на оиу болест ђачку обратила пажња.