Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕХОПИС

ш. Што сам казао у свом извелггај, који сам нисао као известилад одбора за оцеи? ,Правида о испиту зредости", која су бида иа дневном реду у Главном Иросветном Савету почетком 1892. године, који су извештај н друга два члана одбора потиисади иа их тако потписаног под 16. Мартом 1892. годиие подпеди Гдавном Просветном Савету — у гдавном п данас бпх нмао казати, када је реч о изменама правида о испиту зредости. Истина, већи број измена и преддога, које сам у том реФерату учинио, унесенп су у ова аравила о исииту зрелости по којнма сада раднмо; ади остадо је других који нису били прпхваћени. И данас, са мадим изузетком, ја остајем прн истом мом реФерату о испиту зредостн; шта би се могдо н требало изменити у садашњим правидима о пспиту зрелости рећи ћу у кратко у сдедећем: 1. Данашља ирџвила о исииту зрелости нису рђава и могла би и оваква остати, јер што је главно у овој ствссри, то је цслокуино школовање гимназиско. Нека оно буде организовано и извођено добро, па онда код нас, где постоје само државне гнмназије, могдп бпсмо п не држатп пспита зредости, иди задржати, само тек Форме ради зарад саобразиостл са другим гимназијама. А када већ овога испита мора да буде,јер то извесни закони итд. траже, онда — иризнавајцЛи му у евакој ирилици сву важност, не дозвољавати да се и мимо иоложени исиит зрелости може ироКи доцније у животу често иута и боље него ли са испитом зрелости — прво што бих ја од њега као завршног испита гимназиског шкодован>а жедео то је: да кандидат на њ долази и не сиремајуЛи се иред тај исиит, нити га сматрајуКи као најтежи исиит који је икада иолагао. Јер па том пспиту, нарочито оваком као што је код наше гимназије : јсдан неиодсљсн, а.којеје п са свим оправдано, — никад се не сме тражити оно, што ће ученик брже заборавити него што ће научити : већ оно што сваком од н>их треба да бн могао даље са успехом ићи: оно што је се морадо с њим сродити, постати он сам и ићи вазда заједно. Умсти, моКи то је главно, знати додази на друго место. Са ових разлога иогрешка је и оно, што се у иоследњем разреду ученици нарочито сирсмају за исиит! Зар не би се могдо продужити ц даље учити у дектири и рађењу задатака, а не понављати старо, осим две три пробе израде задатака, као да се подаже писмени испит зредости. Са тих разлога ја сам и онда предлагао упрошћење испита зредости; п услед тога је отпала

Јестаственица са испита зредости. Данас бих ја пошао у томе правцу даље, ади под погодбама које ћу у даљем говору бдиже обедежити. Сриски са литературом, Живи језици, Аатински језик, Математика са физиком,, Историја народна у свези са историјом оиштом и земљоиисом то је ио мом уверењу довољно за исиит зрелости у гимназији. А упрошћеност бп се у томе састојала, што би Физпка дошла као споредна уз Математику са по једним општијим задатком на писменом испиту; а од Историје Онште и Земљописа узело би се само оно што је потребно у Историји Срба. Али уирошЛавајуЛи овај исаит у исто време треба га наиравити озбиљнијим, тежим. Тако: У изради теме из Српског Језика треба учоник да покаже, да не само уме писати тачно, већ да уме депе и сређене мисди исказивати. Ову тему треба сматрати као тему раг ехсеПепсе целокуиног школовања гимназиског. А да ди ученик тачно нише и тачно говори на испиту зредости, придика је дата код свију испита, као што и за време цедог шкодовања гимназиског има се једнако придика да се на то обраћа пажња. У темама живих језика ученици би показивали, да се доиста умеју и тим туђим језицима дако служити за чптање и разумевање њихове дитературе; и због тога употребу речника на испиту зредости треба искључити. У датинској теми ученик треба да покаже да уме с речником депо преводитп дакше писце датинске, искључујући оне (Непота п Цезара) које су они у школи читали. 2. Исиити би били аисмени и усмени а овај иоследњи са слободним ироиитивањем. Остављајући пптање о сдободном пропитивању за доцније, о првом имам рећи ово: Накпадно реченом за израду тема, које би се на писменом испиту радиле, имам рећи, да задане теме из туђих језика учеиик би преводио: прво досдовно, а друго сдободно, радећи их без речника; а код сваког иеправидног обдика на који би наишао, он би са стране накнадно о њему рекао објашњење, као да му је и питање анадизе постављено. У изради теме нз Математике и Физике, кандндат би осим решења, у кратко морао рећн одакде је пошао и на основу чега је решио дате задатке. Усмени исиит обухватио би: Сриску Аитературу, живе језике, Аатински Језик, Математику и