Просветни гласник

гаколски

ЛЕТОПИС

127

Историју Народну у свези са Оаштом Историјом и Зсмљоиисом. У Српској Литератури и Историји Народној ученик би нмао да покаже колико познаје своју земљу и друго колико лепо уме да исказује н живом речи своје знање и мисли. А у оиим другим поред проиитивања из разних основа, према нахођењу наддежнога наставника и иепитног одбора, ученини бн бнли пропитивани и пз израђених писмених тема, иа и из теме Српскога Језика. Разуме се по себи, да је потребно, да сви ови пснити треба да буду бдиже обележени програмима и упуствима о томе. 3 Исиитни одбор ирема овоме могао би се свести на V чланова. Мииистарски изасланик. или директор гимназије, н по један наставник за Српски с Лптературом, Немачки Језик, Фрапцуски Језик, Латински Језпк, Математику с Физиком и Исторнју Народну у свези са Општом Историјом и Земљописом, саставили би испитни одбор. Директор гимназије осем случаја замењивања мннистарског изасланика не би требало да буде члан ових заморних дуготрајних пспита, који заузму све чланове тако да другог посла не могу радити, пошто је потребно да је он увек на служби цеде своје гимназпје. Све оно друго о пспитном одбору може н даље остати немењано, осим да наставник који бележи оцену на писменим радовнма увек реФершпе нспитном одбору о сваком овом раду ученпчком, скренувши одмах пажњу одбора на она места у којима би требало кандндата строгом испиту подврћи. 4. Слободно ироиитивање ученика иотреба јс зарад горњих уирошћења. Ја и данас, као и пре, не налазим другога озбиљног разлога употреби листића до у претпоставци, којуја не могу да примим: да може бити несавесности. У осталом овој се може доскочити и то одмах! Јер прво, кадбп тога и бпло, такког наставника треба уклопити из шкоде, те нека тражи прилике где ће то боље практиковати док не лупи главом негде! А друго, на испиту је н дугих чланова а међу њима министарски изасланик који би могао и ао овим садашњим иравилима одмах таквог наставннка или уклонити аа заменика му узети, или могао би сам исиитивати или могао би овластити кога другог наставника између чланова да исиитује, ирема тачци г. и д. чл. 16, иравила о исииту зрелости. А слободно нропитивање кодико је и сигурније и живље! Може се капдидат пропитивати из целе науке једне; а може се питати н о темама које је радио, онД а се не би морада сувишна пажња обраћати ни на она узајамна помагања ђачка на цросввтни масник 1898 1',

писменом испиту, — јер они, који буду преписивали сигурно могу насти, када се подвргну строгом нспиту но израђеној теми и свему што је с њом у свези. Примећујем, да ако и даље остане пронитивање листићима — који узгред будн речено но неке пспнте, нпр. нз Физике, могу да сведу на одговор од једне-две минуте трајања — онда треба ово додати: нзвлачање другог питања из туђих језика не дозвољава се; и друг® извученн днстићи на које није одговорено не враћају се. 5. Дисианзације су добре ствари, само би њене одредбе у правилима испита зредости могле се свести на простије и боље одредбе. По мом мњењу овакве би оне требало да буду: Ученик који на иисменом исииту добије само врло добре и одличне оцене, ослободићс се целог усменог исиита, ако су му такве исте годигиње оцене у најстаријем разреду и био иримерног владања. А могдо би се и ово допустити: Свака одлична оцена на \писменом исииту, између осталих добрих и врло добрих ослобађа од усменог исаита из тог иредмета, ако је ученик имао врло добру годишњу оцену из тог иредмета у најстаријем разреду, — ма да сам ја овој одредби која се коси о недељиву цедину иснита зрелости, противан. И то је одређено и довољно, као стимулус за оддичне и врдо добре ученике! 6. Полагање накнадних исиита, када се уирости на горњи начин исиит зрелости, отиада. Оно што се буде од ученика тражидо на том упрошћеном ислшту зрелости, то се цедокупно мора и знатн. Јер шта је испит зредости, када се ннр. дозвољава кандидату који добије слабу оншту оцену нпр. из Немачког Језика којн језик он је иекодико година у гимназијн учио, да поновн испнт из тог предмета посде два-три месеца? И то не треба више дозводити, већ треба увести у правида ово : који ученик добије ма и једну слабу оишту оцену из иредмета из којих се усмени и аисмени исаит иолаже, одбија се на годину — додавшн да у ретким пзузецима може се признати зрелост и онпм ученицима којн добпју сдабу оцену пз Народне Исторпје у свезн са Општом Историјом и Земљописом, ако нз других предмета испита зредости имају врдо добре оцене без п једне тројке, а они то признање св11м својим шкодовањем заслужују. То су вештаствене измене које бих ја предложио, да се учине у садашњим правилима о испиту зредостп, упућујући за бднже детаље у горе поменути мој реФерат о правидима о испиту зредостн од 14, Фебруара 1892,

18