Просветни гласник

школски летопис

128

А могао бих додатп и обо , да би било врло добро: да се иисмени радови исаита зрслости свију гимназија ирикуаљају у Министарству Просвете и да се они ту ирегледају и уиоређују, како би се донео комиаративан суд о иојединим гимназијама, ценепи их ио овим темама иисменим, које би сс иоређење могло, а то би добро било, штамиати у Просветном Гласнику. IV. На завршетку овога мог извештаја сдободан сам вам саопштитп и сдедећа ,\шш. !,ења г. г. наставника II Гимназије о иравилима о испиту зрелости итд. 1.) Г. Пстар А. Тииа мислп: да би се матура могла пренети на Вел. Шкоду. Тада би, ваљда, гимзија стекда одређенпји тии, заоквириди би се њеии програми, и учврстида би се мера за предазак на универзитет. Гдавне су шкодске мане, веди, „неодређеност задатка, неодређеност програма, рђав распоред посда, оскудида добрих уџбеннка" 2. /'. Хендрих Лилер изнео је своје нримедбе о досадашњнм правидима о испиту зредости у .//«ставнику за новембар, књига VI1895. Он нарочито нстиче нужност снремннх наставника зајезике. 3. Г. Павле Ст. Павловић мисли, да треба и Ј естаственицу нодагати на испиту зредости; упозорава пажњу на немање утврђених распореда, добрих уџбеника, нужних учида и на честа премештања наставника у току годишњег шкодског рада. 5. Г. Милан Д. ДукиЛ захтева за Физику иотребна срества, и друго, да се на Вел. Шкоди вежба за наставничкн посао, да би било бољег успеха из Физике у гимназији; ади Физика би могда отпасти са испита зрелости, а ваља је задржати као и сад у вишим разредима гимназије. 5. Г. Миливоје Ј. ПоиовиИ мисли: да прво треба подагати на испиту зрелости и усмени пспит из јестаственице. Друго, усменог испита да се ослободе само онп ученпци. који уз примерно владање имају у најстаријем разреду всћнну (преко подовине) одличннх (5) оцена без и једне добре (3), а на писменом испиту добију већину (преко половине) оддичних опет без и једне добре оцене. Делимичног осдобађања да не буде. Сви остали да полажу све усмене исппте. Испитни одбор чине: миннстров изасланик, директор — нредметни наставници најстаријег разреда. Они нотписују сведочанство. Ну за поједине групе комисија се образује овако: министров изасданик, директор, нредметнн наставник и по два стручна наставника, којн се могу узети и пз заменнка. Што се тиче успешног предавања класпчних језика, потребан је друкчији број и распоред часова а и других наставних

срестава и унраво друкчији правац наставе. Место нуког граматикализма ваљало би да у ствари средпште цедокупној језнчној наставн буде лектира, и њој да служе све остаде дисциплине те наставе. 6. /'. Таса П. МилушиИ мисдн да највећу пажњу у гимназиској настави треба, обратити на живе језике, јер се данас без њих не може; а за наставу жпвих језика треба стручннх наставннка, добрих уџбеника, програми којп не скучавају кретање наставника, н књижнице стране дитературе за унотребу ученичку. Да испит зрелости одговара својој задаћи, треба да свн нредмети гимназнскн доведу се у везу, како би њихова настава била што реалнија — датински с Француским итд. На исниту зрелости требало би само са живогјезика на српскп преводпти, и то без речника, н требало бп дозволнти да се сме питати и граматпчка сннтаска. Требало би избацити датинскијезик са испита зредости. На посдетку г. Министре, слободан сам вам ноднети мњење г. Светозара Ј. Пикетића, да би од велике корнсти за ученпке V разреда било кад бн нзучавалн Историју ХришЛанске Цркве у вези са Историјом Сриске Цркве, бар у гдавним моментима историског развића; као п мњења г. Стевана ТрифуновиКа, о учењу цртања, која резумисана гласе: Прво, да се укине онај застарели распис од 1865. г, који надаже, да се бедешка ученпчког успеха из цртања не рачуна за прелазак у старијн разред. Друго, да се пропишу правилни, потпуни наставнн програми за свих шест разреда гимназије, према савременим начедпма за наставу цртања у у напредним земљама. Треће да се сви заводи снабдеју са најпотребннјпм правидима, рацпоналним училима за свој предмет. Четврто, да се иосде тога уведе нотребни стручни надзор правидног вршења ове наставе. 11ето, да се побрине за сиремне наставнике, а то ће бити ако сви буду указни учитељи (са наЈвећом платом од 4000 динара). Подносећи вам овај извештај, г. Министре, о повереном ми задатку и иостављеннм ми нитањима, јесам вами 6. Јула 1897. г. у Београду. понизни Мидан Недељковик професор в. школе.

Исиравка: У Бр. 2. за Фебруар т. г. Просветног Гласника, стр. 71. у другом ступцу врсти шестој одозго треба читати: нужне место научне.