Просветни гласник

наука и настава 129

Н А У К А И

ФИЗИЧКО ВАСПИТАВАЊЕ у Гр1?а и Рим.љана 1 Приступ. II Дечје и гимнастичке игре у старих културних народа. III Физичко васпитавање у Грка - у Спарти и Атини. IV Гимназије и Палестре; хармонијсжо васпитавање — Платон и Аристотел. V Врсте забавних и гимнастичких игара у Грчкој. VI Олимпијске игре. VI Физичко васпитавање у Гимљана; забавне, гимнастичке и војничке игре. VIII Циркусне и гладиаторске игре у Гиму. I Велика тајпа васпитавања састоји се у томе : да се вежбања тела и вежбања душе иодешавају тако ■ како Ке једна другима служџти као одмор, оиорављање. Ј. Ј. Воиввеаи. Било је доба кад је телесни раивитак дењен .много више него данас, и када је физичком васпитању ноклањата много већа пажња него ди умном и моралном. То је бпло још за времена старих кулгурних народа, а нарочито за времена Грка и Римљана, када је физичкој снази човековој указивано првенствено место. Њихова главна брига у васпитавању била је у томе, да им синови буду угледпи. здрави и крепки, да су вазда у стању бранити слободу своје отаџбине и свога народа. У том погледу предњачили су нарочито старн Грци. Нигде и никад до далас није гимнастика негована у толикој мери, у коликој је у Грчкој. Она је чинила главни предмет школовања грчке омладине; телесни развитак био је главни диљ њиховом васнитавању. Основно начело грчке педагогије било је исказано речима: Само у здривом и креиком телу може бити здрава и креика душа. Гимнастика нлје била ограничена само на школе; она је лостала општом, народном, у потпуном смислу. Полазећн са такве основе, која је грчком васлитању лостављена још у најстарије доба њиховог историјског развитка, Грди, илак, нлсу ударили оном странпутидом, којом би их могла одвестл њихова велика љубав према гимнастичким играма, *) Писди: 1)г 11 г . ШсМег: 1)је 8р1е1е (1ег 6г1есћеп п. Кбтег, ХјЛ\г/л% 1887. — Ргој. Ћг 11- ВШтпег: Еећеп и. ЗШеп Јег Оггесћеп, I -III А1)1., Бе1рг1§ 1887. — ЈиИив Јип%: Бећеп и. 8Шеп Јег Еотег, 1 и II Аћ1., Т.ејргј^ 1883. АпдеГо Мовао : ВЈе когрегИсће Егаећипд <Јег Ји§еп(1, ићегз. V. Ј. ОИпхег. ТЈехрг!? 1894. — 0. В. Крижаиовскаго : Д^тск1л и гимиастическјл игри, »Нива® аа 1896. — и др.

Н Д С Т А Б I

нису се искључиво предалл бпли грубој сили физичкој. Они су јако ценили и умни и морални развитак; умели су довестл у склад телесно и духовно васпитавање, локдањајући не малу нажњу и музици, ФилосоФији и уметностл. Таквим, хармонијским васпитавањем тела и душе, Грци су постизавали огромне резултате, којима се и данас дивимо. Онп су стекли право да буду уздигнути на прво место у културној историји човечанства, оставивши после себе светле и вечне споменике својемоћц,и величине, оставивши нмена п дела својих великих јунака и патрпота, својих генија, ФилосоФа и уметника, која ће вазда светлити као узори и доцнијим нокољењима. Од оног доба, од кад су Грци почели занемаривати такво васпитавање, које нх је учинило великим и моћним, почела је опадатл и њихова народла л државна снага. Хармоннјско васпитавање тела и душе, пегда распрострто на целу омладину грчку, лзгубило је свој општи значај. Гимнастичке игре, негда опште и народне, нретвориле су се у вештачку п занатску атлетику, којом су се поЈединди бавлли као средством за живот. Наиуштањем основнога начеда народнога образовања омладине, а лод утицајем мекушнога задовољавања страсти и пожуда, народна је снага слабила, кржљавила, па л пропала. То је исто било и код Римљана. Ниједан од доцнијих културнпх народа после Грка и Рлмљана није прихватло ону основу васлитања, ла којој су се ови народи уздигли билл. Дух Хрпшћанства с правом је устао протлв атлетске гимнастике и гладиаторске борбе у цнркусима л — улиштио их; али је штета, што се отишло у другу крајност, што је брлга о телу сматрана као ледостојна човека, ла је лотпуно напуштена, занемарена. Полово ускрсавање онога, што је већ једном пропало било, није испало за руком ли владаоцима, какви беху Јустилијан и Карло Белики. Ероз толике векове, све до иоследњих дана. телесно је васпитање било сасвим потиснуто. А ако се по где-где и јављало, било је или усамљено, или ограничено на поједине изузетке и изузетне сталеже, као нпр. код рптерства у Сред. Веку. Витешко васлитавање омладине ограиичавало се на врло узан круг младића из племства, или и на оне, који су као најамниди имали да воде борбе с непријатељима; оно није могло продрети у масе лародпе; 18*