Просветни гласник

НАУКЛ И НАСТАВА

133

ђани, Од ередстава иа тај диљ, стајала су на пркомс месту тслесна вежбања, номоћу којих је било могућно достићи што кеће савршенство телесне ! моћи, као и душевне бадростн н трнљивости. Херодот ве.1и, да су персиска деца обучавана у трима главним вештинама : јахати коња, стрељати луком н говорити истину. Женскнње није нмадо учешћа у народном образовању; оно је заузимало ниже место од мушкиња, као што је то било и на свему Иетоку. 0 васпитавању код Персијанаца онширније нрича Ксенофон. Његовом сс иричању придаје значај поезије; оно нам износи интересиу слику васпитавања." Васпитавање омладине уређено је било нарочитим законом. До седме године родитељи су се бринули о развитку деце, а од тог доба држава. Пространа зборна места, окружена државним зградама, служила су као школа персијске омладине. У њима је било четири одељења: за децу, младнће, зреле људе и старце. То су се искупљали рано у јутру; а младпћн су морали и снавати ту, нред државннм зградама, иод оружјем. Свако је одељсње имало старешине, који су бираии од стараца чији су синови најбољи. Физичка су се вежбања састојала у: гађању стрелом и коиљем, трчању, јахању н другим гимнастичким и витешким играма. Перснјанци су се нарочито брипули да код своје деце угуше мекуштво и пдашљивост, да упитоме етрасти, да омладину навикну на нослушпост и издржљивост, на глад н жсђ, на жегу н умор. Неблагодарност и лаж оштро су осуђивани. У физичком развитку, норед снаге и издржљивости, гледало се и на леноту облика, на угледност и стаситост, рачунајући недостатак те угледности као ггогрду и срам за човека. Тако су нпр. људи с великим трбухом презнрани до тог ступња, да се нису смели појављивати; угојеност је рачуната у знак нерада, беспосличења и неумерености... У опште, васпитавањем се тежило да се омладина развије у снажан, одважан и јуначан народ. У таквом васнитавању могло је бити довољно поузданих основа за државну моћ и величпну; оно је и могло дати победоноснога Кира п од Персијанаца створити моћан освајачки народ. У погледу телеснога вежбања нарочито су познати стари народи Жале Азије, од којих су разне гнмнастичке пгре нрешле и у Грчку. 0 њима има података још из доба Тројанске војне. Омир прича да се Наузика, кћи Феачкога краља, радо играла лоптом. У Илијади се помнње да су се Мало-азиски младићи вежбали у разним

гимнастпчким нграма: V трчању. скакању. рвању, песиичању, џнлитању, бацању диска, јахању, стрељању, — дакле у играма, које су доцннје бнле обавезне за телесно ваепитање грчке омладине. Од забавннх игара биле су им омиљене игре коцкама и пиљцима (зглавковима). Деца обојега нола радо "су се нграла лоптом. сашивеном од разнобојних тканина. Постанак игара у Малој Азијн приписује се Лиђанима. Ево шта Херодот прпча о томе: Негда, у време цара Атиса, снашла је била .1нђане дуготрајна глад. Тада им је, зарад уштеде, храна дељена сваког другог дана; а да би у даннма уздржљивости угушили и заборавили глад, нроводили су их у разннм играма. На такав су начип проживели осамнаест година; али, како је глад настајала све већа, цар је одређујући коцком, послао једну половину народа нреко граница своје земље, да се тамо насели. У то су време и изми шљене биде игре лоптама, коцкама, ииљцима н др. 0 игрању у колу код Трачаца и Мизијеваца нрича КееноФон, као очевидац III. Највећн стунањ развитка, до данас, достпгло јс било телеспо вежбање у етарој, класнчној Грчкој. Ночеци гимнастичких игара код Грка старији су од псторијских иочетака њнхових; опн ее губе у тами херојскога доба. Омир означава гимнастичке и витешке игре као слободаи и природан израз жудње за кретањем, као кушање телесне способностн, као забаву достојну човека; у њима Јјунацп теже да достигну победну славу, такмичећи се у тркама нешачким и колским, у скакању, рвању, песничању, бацању днска, џилитању и стрељању луком. Грци су још пред Тројом ириређивали свечане утакмице у играма, славећи на тај начин оне јунаке, који падоше у борби с ненријатељем (ннр* Патрокла). Гимнастика се доцније одомаћила као државно уређење под заштитом нарочитих богова, Херма и Херакла (Херкула), и постала је неизбежан, управо, главни Фактор у васпитању омладпне, иостала је онштом, народном. Пз свег жнвота, из обичаја и закоца старих Грка, види се како су онп у опште јако ценили физички развитак. Гимнастику су сматрали као неминовно иотребну за здрав и крепак живот, за снажно и издржљиво тело. Али су је умели ценити и као средство за правилан и хармонијски развитак целога тела, које га чини окретним и витким. стро.јним и допадљивим, развијајући га до потпуне лепоте. С тога су гичнастичке игре и сматрали као