Просветни гласник

134

НАУКА И

НАСТАВЛ

најважннји део у васпнтаиању омладнне, уносећн одредбе о њима н у саме законе. Брнпући сс да им пород буде здрав, угледан и снажан, било је у закону нарочнтнх одредаба и о женидбн, с нарочитнм казнама за оне, којн се доцкан ожене. Као најбољи доказ у том случају бпће Спарта, у којо.ј су слаба и бодешљива деца, за коју није било изгледа да могу доцнпје бити здрави и издржљиви људи и браниоцц отаџбнне, рачуната као иедостојна за живот, па су их, без икаква сажаљења, бацали у Тајгетску провалију. Колику су важност појединци полагала на своју Физичку снагу, показују многп интереснн примери, који су нарочито забележени. Као врло карактеран, навешћемо случај, о коме прича Паузаније. Неки Грк нз Клеона, Тимантес, одликовао се ве.шком снагом; на Олимниским играма и венац је добио. Под старост, и ако не могаше нзлазптн на јавне утакмице, ппак се посведневно вежбао у затезању великога лука, зарад кушања своје снаге. Једном нредузе доста дуго иутовање. Вратив се дома, бпда му је прва брнга да се лати лука: али га рука, одвикнута вежбањем, изневери — не могаше затегнути лука. То норазп Тимантеса толико да је истога часа припремио домачу, иопео се па њу и, запаливши је, изгорео у пламену!... Грчка је била подељена на внше државнца, међу којима су Лаконија и Атика, с главним местима Спартом п Атином, предњачиле свему животу грчком. У свима је телесни развитак јако нењен. Па ипак, у иогдодима на тедесно васннтавање било је разлика онако исто, као што су постојале и разлике у државном уређењу, у животу и обичајима, и у општем васпитавању. Докде су Спартанци уважавали гимнастику са чисто практичкога циља, обраћајући пажњу једпно на снагу, здравље и издржљивост органнзма, дотде су јс Атињанн сматради као саставнп део оних средстава, којима се у развптку теда и душе достиже ндеадна хармонија и лепота. Таква разлика одговарала је и општим погледима њиховим па васнптање. У Сиарти је сваки грађанин принадао, не себн и нородици, већ држави, која је водила бригу о његовом телесном и душевном развитку, васпптавајући га онако, како је то било потребно и корисно државним иптересима. Ликург, законодавац спартанскн (926. ире Хр.), сгавио је васпитавање омладине под окриље закона, начннивши га народним. Сви су његови законп ншдп на то, да очувају снагу н независност државну; у њнма је физичком васпитању омдаднне била нокдоњена нарочита нажња.

С тога се Спарта вазДа н одликовала спремом одважних п храбрнх ратника, као и неговањем врлина и љубави према отаџбинн, док је фидософско , научно н уметнпчко образовање бидо у њој запостављено. Васпптање у најранијем детињству припада кућн — матерц. С навршетком 6. године деца су постајад^ државна својина, п живеда заједно логорски по нарочитим прописима законскнм, нодељена у чете и под управом нарочптих надзорника, који су руководиди њиховим васиитавањем и вежбањем у гимнастици. Уираво цедо се васпитавање и састојадо у физнчкпм вежбањима, у очвршћсњу теда п издржљивости, у постизању што веће тедесне способности. Вежбања су пзвођена методнчки према добу дечјем. На духовно се образовање мало нолагадо. У читању, писању п рачунању ноучавало се у најнотребнијој мери, и то је бнла више прпватна ствар. Држава је самојош музици иоклањада већу пажњу, п то музицн која не разнежава, већ одушевљава п челичи душу (фдаута и кИћаг), поред које су се деца учида певању народних, озбиљппх п јуначкнх песама, као н пгрању (плесању). У таквом васпптавању спартапски су дечаци моради проћп кроз одвећ сурову шкоду, каква се п данас карактерпше називом „сиартанско васпнтање". Одевени су врдо просто: имали су доњу хаљину (сћЛоп) и огртач (ћипаНоп): ншли су гологлави, а обућу нису смели обувати ии у зимње дане. У 12. годинн скндали су им н доњу хаљину, и огртач пм је био једина одећа њихова ; васннтавање је било оштрије а телесна вежбања разноврснија; купади су се свакн дан. У место постеље простнрали су сламу нди сено, а од 15. годнне рогозину. Навпкавади су их на глад и жеђ, на зпму н врућину. Одважност п дрскост, досетљивост и хитрина, бнле су јако цењене врлине. У покорпости п велпком ноштовању према старијима упућнванн су још нз најранпјега доба детињства. Васпитавањем у Спарти руководиди су нарочито одређени, угдедни грађанн, „педономи" , који су у том посду находиди номоћи и у осталих грађана; сваки Је Спартанац сматрао као своју грађанску и очпнску дужност да чешће присуствује дечјим нграма и вежбањима, да подстиче, поучава, па п да казни непосдушне. Педономи су под својом уиравом имали „мастигофоре* , који су над децом нзвршивали дисципдинске казни, казнећп оштро за најмању неуредпост: бпли су их по табанима кајишем иди прутом. А на празник Артемиде Ортије, иред богнњиним олтаром, сваке су их године жестоко шибали, све без изузетка да би окушади