Просветни гласник

139

имам ноге дебеле а шећа узана, нитл као борци у иесннчању, с дебелим плећима а танким ногама, — већ хо&у да се наирежем целим телом, да га свег подједпако јаким учиним ?... Највећи философи грчки, Цлатон и Аристотел, енергично су заступали мишљење о потреби хармонијскога васпитавања тела и душе. Биће од интереса да се види њихово мишљење о Физичкоме васпитавању омладине. 1 ) Нлатон више нагиње оштром, спартанском спстему васиитавања, док Аристотело иодржава демократске идеје атинске; али ипак, обојица находе, да иаспитање не сме бити једнострано и да њиме треба да руководн држава. Блатонова главна средства за васпитавање омладине јесу: Муаика н гимнастика. 0 гимнастици вели: „Потребно је да се омладина вежба у гимнастици кроз цео живот, почињући од детнњства. За будуће браниоце своје отаџбине, ко.ји вазда морају бити на опрези, иотребан је такав начин жнвљења који оснажава, потребно је добро око и добар с.гух, потребно је да се вежбају догорском животу навикавајући се на иросгу храну, излажући се нанзменце мразу и сунчаној нрипеци, потребно је очувати добро здравље... Ведико је зло нотребовати лекаре ; сваки грађанин има своје дужности, п нико нема доколична времена да свој живот нроводи у болести и лечењу... Треба пустити да пропадну они, којих је тело рђавога састава".... Али је Платоново несумњиво лншљење да се циљ васиитавању састоји у: образовању душе и да на то треба да послужи и музика и гимнастика. „Добру душу не даје тело својом снагом, већ душа, која је добра, даје телу савршенство за које је способно. Циљ васпитавању није да се душа образује музиком а тело гимнастиком; и једно и друго треба да је подешено за образовање душе. Они, који се одају једило гимнастици, иавикавају се па прекомерну суровост ; а они који искључиво музику кудтивишу, постају мекушни толико, да их то понижава. Међу тим, суровост је знак снажне природе која би, добро уиућена, производила храброст, али која се, развијена иреко мере измеће у својој чврстоћи и снази ; нежност је, пак, знак философскс, ирироде која, остављена сама себи, пада у мекуштво, али која добро однегована, добија благу особину пуну достојанствености. Дакле, ми хоћемо да се ове две природе нађу удружене у наших ратника; треба их довести у хармонију једну с другом; ') Р1аГоп е< АН8(о1е, раг Е. Т г ап Аег Леб1, ВгихеИез, 1876. Овде смо изнели њихова мишљења потпуније, него што је то учињено у спису »Физич.^васиит. и његове реформе."

њихова хармшија даје души у исти мах и одважности и умерености, а пихов несклад ствара гњилост или дивљачнаст и . Платон даље говори о посебном дејству саме музике и саме гимнастике. Музика ствара човека нежна, уништавајући у њему природну суровост; али, у продужењу њене мекушне акције, природна одважност човекова пе доснева да се узвиси, изгуби сву моћ, човек остаје „јунак без срца". Тако је исто рђаво дејство прекомерног развијања снаге а занемарнвања музике и ФилосоФије: „душа човекова иостаје слаба, глува и слена; ностаје иеиријатељ науке и уметности; човек више не уме да се служн гласом убеђења; хоће све да расправља снагом и жестином; живи у незнању н грубости; његова је душа неприступна хармоннји и мплошти... Један је од богова дао људима музику и гимнастику не за душу и тело у исти мах, јер тело има у томе добити тек посредно, већ за саму душу и њене две особине, храброст и мудрост, да би их довео у хармопију једну с другом, подешавајући их према приликама и у правим границама". Аристотело хоће такође да васпитава музиком и гимнастиком, п ииједној неда „да пређе у занат." Износи потребу и корисност гимнастике, указуЈући ири том на њен стварни задатак и иа граиице, у којима је треба схватитп. Гимнастика потпомаже развитак тела, дајући му добру конституцију и чинећи га гипким. Од ње не треба тражити да ствара атлете, јер се тиме чпни неправо п облицима тела и његовом развитку. Ако се циља само на развијање храбрости, премашава се и сам тај циљ; храброст код човека, као и код животиња, није особина суровости и дивљачности, већ нежности удруженој с великодушношћу лавовском. Оно, што би требало ставити у први ред, то је великодушна храброст, а никако суровост; „ илеменито иркосити оиасности није особина курјака или крвожедна звера, то је особина човека од срца Аристотело такође тражи хармонију у васпитавању и никако ие допушта једностраност. На начин телеснога васиитавања обраћа нарочиту иажњу, тврдећи као и Платон, да се ирекомерним вежбањсм у гимнаетици иоетижу иротивни резултати. До доба младићскога, вежбања не смеју бити јако за.чорна; одвећ јака храна и сувнше тешки нослови снречавају тело у развијању. Оиасност од цротивнога поступања потврђена је Фактом довољно доказаним: једва би се међу победиоцима Олимпијских игара могли именовати двојица или тројица који су, увенчанн у детпњству, били увенчани н у