Просветни гласник

НЛУКА И НЛСТЛВА

138

они утакмичари и атдети, који су хтели судедовати у јавним утакмицама. У гимназијама није било нарочитих учитеља за гимнастику; у њима су се младићи сами вежбали и усавршавали. Било је само надзорника (софронжта, космста), потчињених гимназијарснма. У уређењу грчких гимназија нашла је била себи израза присна и нераздвојна веза телеснога н духовиога васпитавања, каква и треба да постоји у развитку теда и душе. ПореД интереса Физичкога васпитања, бидо је дато места и ннтересима интедектуално-моралнога развитка. Гимназије, намењеие у прво доба телесном вежбању, посташе поступно и збориа места за целокупан духовни живот. Њих су нарочито филозофи изабрали за своја предавања из разних наука. Докле су у нрво време Софисти („пријатељи мудростп") поучавали младиће у аритметици, реторици, музици и другим наукама, којима се илаћало за иаставу, дотле од времена Платонова посташе нарочите философскс гиколе, с јавннм и бесплатним нредавањима у гимназијским егзедрама, организоване нарочито за, вишу наставу еФебима. У том погледу нарочито се одликовала Атина. Њене су најстарије гимназије биле Академија и Киносарг. У доба Перикдово установљена је и трећа — Аицеј или Љлксј (ћукект) а у јелинистичко доба иодигнута је и Птоломсова гимназија. Ликеј је био нарочито намењен за војничка вежбања атинских еФеба. У Академијн је била школа Платонова: Аристотел и „перипатетичари" (а неко време и „стојици) држаху предавања у Ликеју; а Антистен и Киниска шкода — у Еиносаргу. У 4. веку фидософи су са својим ученицима држали иди предавања иди диспутаторије из разних грана ФидосоФије и етике; уз то дођоше и ирактична вежбања у реторици н спремања мдадића за државне и адвокатске нослове; доцније су уведене и граматичко-Филодошке студије. Атинске гимназије носташе нададеко чувене са својих уређоња и философских нредавања у њпма. Оие су замењивале данашње више школе и универзитете, и ако се не би могле с њима уноређнвати. Миоги младићи са стране додажаху у Атину да се упоредо с атинским синовима васиитавају, тако, да је Атина све впше добијала карактер цен•гра образованости и кудтурнога напретка за цеду Грчку. Трп су гдавна Фактора, који су у Грчкој биди нераздвојпн од живота народног и који су у хармонијској заједпици и узајамном потпомагању створили грчку културу; то су: вера, музика и гимнастика. Вера је, са својом поучном и допадљивом митологијом, оличавала у бесмртним боговима лепоту и доброту, иодстичући на врлине. Музика је цењена као прва и најважнија међу уметностнма; није бида само пријатно средство за забаву у доколици, већ се. на њу гледало као на поуздан Фактор за образовање, за васпптавање и неговање душе. Гимнастика, пак, била је телу оно, што музика души ; а обоје чињаху целину у грчком васпитпом систему, ма да је само гимнастика била под управом државном. То троје, удружено п погпомогнуто једром философијом . грчком, било је кадро да у Грка развија и душевне и телесне снособности, да ствара савршенства у лепоти и врдинама, да створи хармонијску целину, какву не находимо ни у једног старог културног народа, ни пре ни носде Грка. Бистрим, поетско -ФидосоФским погледом гдедао је Грк на свет као на нешто што је смишљено, хармонијско. Такву хармонију тражио је н у својој природи, у себи самоме. -Спољни и упутарњи свет не беху за њега два различна света, ве^ један исти, гдедан само с разних страна: спољни је свет био само отисак или представа света унутарњег ндеалног. У скдаду с тиме, Грк Је на своје тедо гдедао као на слику душе, па се једнаком усрдношћу бринуо и за тедо и за душу. Сви већи умови у Грчкој истраживади су: хармонијско васиитавањс тсла и душе. Грци су унраво и били први, који су ту мпсао схватили п неуморно развијалн. Она је највећу практичну примену достигда била у Атини. Илатон називље богаљима оне, у којих тело и душа но беху подједнако развијени. Он се и сам много брипуо о развитку своје Физичке снаге, а излазио је и на јавне утакмице; до дубоке своје старости сачувао је био праву младићску свежину ума. То се нсто може рећи и о његовом учитељу Сократц, као н Софоклу. Између многнх знаменитих мужева грчких, код којих је бадар дух био у хармонији с креиким телом, поменућемо још: Хризиаа, Демонакса, Ликона, Еврииида и Питагору. Питагора је излазио на утакмице, а добио је и награду па Олимпијским играма. Сократ, који се ревносно брпнуо о развитку свих физичких сиособности, наиадаоје на занатску, атлетску гимнастику, и истраживао хармонијско развијање целога организма. КсепоФон прича, како је Сократ једном рекао: ,Г>и се менн смејете? Баљда с тога, што кретањем окрепљујем здравље своје; или што при обеду и спавању тражим за се више ваздуха; иди зар с тога, што баш таква кретања тражпм, поред којих нећу, као тркачи, да