Просветни гласник

ДАУКА И НАСТАВА

137

зданост. То јо доприносидо да су девојке биле уздржљиве у своме онхођењу, да су се навикавале на пристојно понашање и одушевљаваде пдемепитим мислима, јер су и оне имале удела у наградама и оденама пршшком утакмица"... Платон је нападао на Атињане, што васпитавање женскиња занемарују, и тражио је да се и оне уче музици и гимнастици, као у Сиарти, и да се, шта више, вежбају и у употреби оружја, како би у невољи могле посдужити и на одбрану отаџбине. IV Према показаном начину васпитавања, није чудо што се на дечје и гимнастике игре гледало с много већим уважењем него данас. Игре и- гимпастика удруживале су све људе једнога места : на њих су се стицали и у њима суделовали и деца и старци, и богати и сиромаси. За такве веће и угледније састанке служиде су гимназије и иалестре, а то су била јавна места и.1и угдедне зграде, специјадно одређене за игре и гимнастичка вежбања. Гпмназије у класичко доба грчко даваху обидно ирилике како за разне врсте телеснога вежбања, тако и као места за духовну храну и за нријатан одмор и опорављање од лослова и те.гесних напрезања. У нрво време гимназије су би.ае ма какво равно и ограђено место, подешено за гимнастичке игре. Доцније се. развише као јавни вртови с пространим местима за гимнастичка вежбања и хладовинастим алејама за одмор, засађенн дрвећем и украшени светлиштима и статуама поједииих богова. То су биле државне или општинске установе. Од времена Персијских ратова (5. век пре Хр.) отпочели су за њих подизати нарочнте зграде. Најпре су то били прости тремови на стубовима, с тркачком стазом, а доцније су додаване и друге просторије, а нарочито купатила. Већ у Платоново доба беху гимназије простране зграде с разноврсним одељцима. На њима је првн пут окушана архитектонска уметност у Грчкој. То су биле величанствене палате, од којих се и данас находе развалине (нарочито у Пергамоиу и Олимпији). Оне су јако цењене, и ниједан грчки град није могао бнти без њих, а већи и многољуднији градови имали су их неколнко (нпр. Атина). Унаменити римски архитект Витрувије оставио .је опис облика и разних одељења грчких гимназија. Зграда је обично била окружена дугачким и покривеним тремовима (коридорима) на стубовима. Центар је чинила велика нравоугаона сала, одређена за гимнастичка вежбања младића, названа

ј „еФебеј" (ерћећеши), а уз њу су се находиле разне просторије: соба за мазање тела зејтином (е1ао1ћезшш) н за посипање нрахом или песком пре вежбања, купатила с топлом и хладном водом (М§н1апит, 1и1гоп) за испирање тела после вежбања, и др. Са северне стране находила се тркачка стаза (з1а(Иои) и вртови за одмор и шетње; а са јужне велико двориште за игре лоитом (зрћаега), по чему је и добило пме „СФеристерион". У згради су биле и нарочите нросторије, „егзедре", у којима су учитељи и философи држали јавна предавања и водили разговоре са својим ученицима о разним философским и научним питањима. Палеетре ') су биле засебиа места иди зграде за дечје телесно вежбање, јер су се у гимназијама вежбади само младићи и људн зрелијега доба. I Падестре су, као п едементарне школе, биде већином нриватне установе, у којима се плаћало за наставу. Често су подизане и уза саме гимназије, I као њихов саставни део, нарочито у мањим местима. У Атини су биле одвојене, засебне устанонове ; а било их Је неколико, од којих су неке биле подигнуте о државном трошку. Гимнастичка настава у палестри бида је методска и прикдадна добу дечјем; забавне игре беху примамљиве за децу и чињаху сФеру у падестри веселијом. У гимназцјама су се младићи усавршавади у гимнастицп, вежбајући се у разноврсним и тежим играма, код којих је требало више хитрине и мускулних напрезања. Обучавање у палестри отпочињало се с 10. годином, а свршавало у 16. и делидо се у три класе; а у гимназијама вежбади су се младићи од 16. до 20. године. Ученици су вежбања вршили наги (уг^уо/,), са чега су гимнастика и гимназије и добиле своја имепа. Снажнији и потпуно развијени мдаднћи, који су прошди кроз систем обучавања у гимназији, могли су ступати у јавне утакмице, које су ирнређиване прндиком ведиких народннх светковина. За обучавања у свима врстама гимнастичким постојали су нарочити учитељи: исдотриби и гимнасти. Ирви су биди учитељн дечјега вежбања у палестри и сматрани су као помоћници гимнаста, који су биди иотиупо образованн и уиозиати с дијететиком, а у неколико и с медицпном, п у настави ишли путем рационалног вежбања, унознајући ученнке с научном, теоријском страном гимнастике. Иод упуством и надзором гимнаста спремади су се ') По старим митима Иалестра је бида кћи Хермесова, воја се први пут у Аркадији вежбала у рваљу. Лудијан ве.ш да је Аполон озпачио Хермеса као најбољег учитења гимнастике. Као бог еФеба, Хермес је носио и ефебски огртач. V 20*