Просветни гласник

141

требљавана у друштвеним и кућевним забавама и мдадих и старих. Од свију игара лоитање је бнло најраспростраљеније и најомиљеније, како међу децом, тако и међу одраслнма обојега пода. 'Жене и девојке играде су се лоптом обично уз песму. За игре доптом било је простора н у самим гимназпјама ( „СФеристериоп°), а цењеие су јако као игре које, поред забаве, утичу и на снажење тела. Лопте су градили обичпо мале од разнобојне коже и нунпли их вуном, длаком или смоковним семењем ; употребљаване су и велике лопте, али ређе. Било је разноврсних игара лоптом, од којих је већина остала непозната. Од оних које се помињу, најобичније су: бацање у вис (огцтиа), одбијање (илооои&к) и кад се циља на једно место а баца на друго (( рег>1'гда ). У свима тим нграма могло је суделовати ма колико лица. Код Спартанаца је најомиљенија била еугј^х«, у две групе, које су се старале да лоиту нребаце на иротивничку страну нреко обележене диније. Женскиње су се најрадије нграле првом од номенутих игара, као и игром а(>пи(Тс6г, која је на њу налик. 1'итмичко играш (пдесање) водеди су јако у свој Грчкој, а иарочито у Спарти, у којој су. га сматради као део гимнастике. Играње уз пратњу музике и песме бндо је познато још синовима и кћерима Омировских јунака н вдадара. Као израз унутрашњих осећаЈа, ритмичко је играње имадо. у себи и музике и гимпастике. Аркађани су учиди играти о државном трошку до своје 80. године, а нанредак су у томе моради ноказивати на ком јавном месту. Игра доријска бида је у некоднко озбиљна п мушка, као што им је бида и гимнастика; мушкарци су се учидд играти од своје пете године, а родитељнма није бидо веће радости, иего гдедати своју децу на јавним светковинама како играју окићена налмовим венцем на гдави. Гимнастичке игре, у којима су се деца, дечаци и мдадићи вежбали у гимназијама, и у којима су чињене утакмице на јавним светковинама, бнле су ове: 1. Трка (дуоџод). Разликоване су ове врсте, а) проста трка (<г«*<)'*о»>), један пут у дужинн тркачке стазе — једне стадије; 1 ) б) двогуба трка (д(игЉд), кад се тркачка стаза претрчн и у повратку — дакле 2 стадије ; в) коњичка трка (итихт ддбџод), прп којој је дужину тркачке стазе тре') Стадија је имала 240 корака или 600 стопа. Разликована је атинска стопа = 30,8 см. од олнмписке = 32 см. Обично се. рачунало итипском стадијом' = 185 м.

бадо иретрчати тамо и амо по 6 нута, а често по 10 и 12 пута 1 ). У тркама је имада да се иокаже како брзина, тако и издржљивост у савлађивању теренске тешкоће, јер се трчало по меком песку. Утакмице у већим тркама, скопчане с великим напрезањем, нису допугптане ученицима у гимназијама већ само на свечаним играма па и за људе потпупог узраста. Ученици у гимназијама вежбади су се обично у нростој трци, од једне стадије; дечаци пак, у растојању половине, или највише две трећине стадије. А дужина трке за девојчице није ни у ком случају могла прећи половину стадије. На. утакмицама утркивали су се обично но 3 до 5 утакмичара; иобедиоци појединих груиа такмичили су се ноново-међу собом. У трчању држали су руке иа прсима, иди су их и, опружене на ниже, јако нијали но такту трчања — зарад веће брзнне. У почегку се трчало обично спорије, па се ноступно предазило све у већу брзину што се више нриближавало циљу. У старије доба тркачи су имади само запрегу око бедра, а доцније трчади сасврм наги. Трка иод оружјем (ћорШоЈгопие) Јобичајена је у доцније доба. Трчадо се најпре у тешком окдопу (са шдемом, грудним и ножним окдопом), са штптом, мачем и копљем; а у доцније време само са шдемом и округдим штитом. Ади се таква трка није дуго одржала. Трка са факљама (1атрас1о1»гош1е) била је уобичајена нарочито у Атини при извесним свечаиостима (Панатенеама, ХеФестоћим и Ирометејевим). Младићи су иалиди Факље на одтару у Академији н одатде трчади к одређеном месту у вароши; нобедилац је био онај, који бн пајбрже стнгао с неугашеном Факљом. 2. Скакање (и/.[ш). Г>рсте скакања бнде су: у дужину, у вис, на ниже, иреко гредс и затегнутог ■ужета, иреко човека, и кроз обруч. Најважније је бидо скакање у дужину, иримењено и у јавним утакмицама. Газликовало се још и скакање с места н истрке, као и скакање с теговима и без тегова. У гимназијама вежбали су се учнници обично у простом скакању — без тегова. Тегови (ћаНегпе) су употребљавапи нарочито при скакању истрке. Скакач нх је, док трчи, држао ') Ако се узме, да је за сваку стадију требало бар 3 мииута док се претрчи, добићемо у последњем случају велике трке 1 час и 12 мин. неирекндиога трчања! После овога иеће бити чудо што је Сиартанац Дадос, како се ирича, 1гошто је иобедоносно свршио велику трку, иао мртав на земљу.