Просветни гласник

144

НАУКА II НЛСТАБА

обухватања противниковог и у исти мах нарирати његове изненадне ударце. Борба се продужавада и у обореном иодожају, у коме се сдужидо и ударцима ногу, извнјањем руку и прстију. У атлетици се панкрација сматрала као врхунац, као круна међу остадим врстама борења. 8. Пентатлон (лерта&Хог). Састојао се из пет врста борења, па му отуда и назив. У њему су удружене биле врсте: трчање, скакање, бацање дискоса, џи.аитање и рвање, које су извршиване засопце, у одређеном реду. Онај, који се у свима тим врстама, иди бар у већини, оддиковао као први, бно је победидац. Удруживање тих пет врста гимнастичких нгара бидо је нарочито иодешено за јавне утакмице, док се у гимназијама вежбадо обпчно посебице у свакој појединој од њих. Ади је нентатдон био уведен и код гимнастичких вежбања дечака, као нарочито подесан за дечји развитак, јер удруживањем дакших и тежих врста, удруживањем хитрине и тедесне снаге, — пентатдон је био врдо користан за хармонијски развитак цедога организма. С тога му је у гимнастици п ириписивана ведика важност. Мдадићп су се такмичиди у нентатдопу па ведиким народним играма и свечапостима, а нарочито па Едеузинским и Панатенеама. 0 детаљнијем нзвршивању игара у пентатдону не може се ништа поуздано рећп. Од досада поменутих игара, нрвих пет беху најважнија вежбања за децу и дечаке, и у њима су систематски нодешавана вежбања, према добу дечјег узраста. Песничања и панкрација не беху допуштене у падестрама и гимназијама, као опасне по организам. Адн су уиотребљаване и друге врсте гимнастичких пгара и вежбања, које су нмаде значаја впше за забаву, иди за вежбадишта, него за борбене утакмице. Неке су од тих врста гимнастичких игара вредиде само као ирииремна вежбања за озбиљније гимнастичке задатке ; а вршене су са саравама идн без сирава. Од справа ћемо поменути: тегове (ћа1(еше) и корикос. 0 унотребн тегова код екакања бндо је помена, Тегови су унотребљавани н као данашње гимнастичке кугде, за јачање мишица, а грађеие су од гвожђа, одова иди и камена. Бидо их је две врсте: старија врста имада је обдик сегмента (нешто мањег од подукруга); а друга је надик на данашње кугде, утврђене на крајевима мадо савијеног, масивног држаља. Код кугада за скакање једна је

бида већа и тежа од друге, и она је ири скакању окретана напред. Корикос .је сдужио за претходна вежбања у песнпчању (когукотасМе). То је бида кожна кеса иди мешина, напуњена песком иди смоковним семењем, а обешена о уже на једној висини с трбухом играча; играчи су га занијавади и вешто одбнјадп од себе рукама иди прсима. Корпкоса је бидо и ио гимназијама. Као ирипрему за гимнастичка вежбања номенућемо и игре, које имају сдичности с данашњим слободним вежбањима без справа („Шведска" гимнастика). Такве су: опружање руку напред и назад, стојећи на прстима; скакутање у месту на једној нози, иди с променом погу; скакање, с ударањем пете о пету, којим су се радо вежбаде девојке; тегдење ужета пребаченог преко греде, издпгнуте над човечјим растом (нзмеђу двојице — старајућп се да један другога издигне) итд. Игре лоитом, о којима је већ бидо говора, радо су унотребљаване као забавне, ади су имаде и карактер гимнастичких нгара, па су за њих биде одређепе п иарочите нросторије у падестрама и гимназијама, као п поред купатида. Њих су нарочито декари препоручивади зарад кретања корисног по здравље. Бидо је јога н других игара, које чине средину пзмеђу озбиљних гимнастичких вежбања и забавних кретања, и које су предузимане обпчно као пријатан одмор п опорављање иосде тешких посдова н заморних гимнастичких вежбања. Подесном наставом гимнастичком у падестрама п гимназијама, једииски су мдадићи израна прппремани за употребу оружја свију врста, за онај крајњи и свети циљ: сиремање за одбрану отаџбинс. На иградишту, грчкн су мдадићи васпитивани не само у физичком погдеду, у тедесној снази и одважности, у дичној храбрости и поуздању у себе самога, већ и у духовном погдеду, у појимању својнх дужности, у врдинама, у љубави према отацбини; ту су се навикавади да у сдободи негују најидеменитије бдаго човечанства — савдађииање себе самога и самопрегоревање... Поред поменутих онштих игара гимнастнчких, за еФебе су биде обавезне и игре војничкога карактера : стрељање дуком, борење мачем, вдадање коиљем и штитом, јахање, весдање, ндивање и др. Стрељање луком бндо је врдо корнсно за вежбање ока н руке. Пдатон га је препоручивао још за децу од шесте године. Њнме су се радо вежбади Крићани, који су се од вајкада оддиковадп као добри стредцн. Сдужидн су -се дуком, начнње-