Просветни гласник

21*

НАУКЛ И НАСТАВЛ

145

ним од тврдога дрвета иди и рогова, а бидо нх је две врсте: у једнога су крајеви савијени у обдику рогова (иди и сами рогови од козе, срне н др.), а спојени правим, с.редњим комадом од метада, на коме је био усек за стреду, — такав је бпо уобичајен у војсци; други је простији, дук му је из једноставног, мадо савијеног комада еластичиог дрвета, који је прн затезању добнјао скоро подукружнн обдик, — називан је скптски иди парћански, адн га нма н па грчким сдикама п бпо је, по свој придици, старија врста. Тетиво је бидо начињено обнчно од увијених говеђих црева и привезано за један крај дука; а кад се хтедо стрељати, други је крај, затезањем дука, нрикачиван о прстеп на другоме крају дука. Тетиво је бпдо краће од дука тодико, да је при затезању требадо доста снаге, — што је за даљину стрељања бидо нарочито потребно. Стреде су обично иравиди од даке трске, око 60 см. дугачке, с метадним врхом и на задњем крају окићене обично перјем. Као циљ за веџбање сдужида је обично каква Фигура (нетао иди друга која тица), изрезана од дрвета и иамештена на стубу. Владање коиљем бидо је двојако: за напад и одбрану; па је и њих бидо од две врсте: конља за бацање — као џндит, н конља за брањење нз бдизине. У херојско доба џидит је био иознат само као довачко оружје; јунаци су се у бацању сдужнди својим обичшш, дугачким коиљем. Џидит, дак п дугачак до 2 и ио метра, ностао је доцније обично средство за напад, а био је сасвпм надик на џидит употребљаван у гимнастичким утакмицама. Мотка за копље грађена је нарочито од јасенова дрвета, а имада је на оба краја најпре бронзане (у херојско доба), а доцније гвоздене врхове, један за напад, а други за убадање у земљу. Коиље је у херојско доба бидо много дуже него доцниЈе; код Омира су конља дугачка и до 5 метара. У морским биткама, па лађама, употребљавана су копља до 10 мет. дужине, настављена из више комада. У доцније доба војиичка су копља имада дужину 2 ,оа до 2 ,зо мет. Ворењс мачем (ћор1опгасМе) чинидо је најважнији део војничкога васпитавања еФеба, и за њ су постојади нарочити учитељи. У херојско доба мачеви су биди дугачки, од бронзе, а доцније краћи и од гвожђа; нмади су две оштрице. У јединистичко доба бидо пх је двојаке дужине: од 50 и од 90 см. Пдатон је нарочито препоручивао вежбање у борењу мачем, као врдо иодесно средство и за снажење теда н за ратне придике. Јахање .је морао изучити сваки еФеб, који је као „репро1о8" вршио иограничну сдужбу на коњу. 11рн ведиким свечаностпма, а нарочнто при Панатенеама, еФеби су присуствовади на коњима, чи-

нећи најсјајнији део свечанога похода.' Пдатон је препоручивао да се дечаци вежбају у јахању још од ране мдадости. На ведиким народним играма чињене су утакмице и у тркама на коњима и колима (обнчно са заирего.м од 4 коња). Грцима није био познат нп стремен, ни иотков, иа ни седдо; у место седда употребљавап је обичан покровац. Ако у брзини није бидо камена за пењање, морадо се на коња ускакати, обично уз припомоћ копља. У иливању вежбади су се мдадићи још од ране мдадостп. Пдивање је бидо нензоставно у тодикој мерн, да се сматрадо као знак необразованости, кад се за некога могдо рећи: ;; не зна ни читатн нп пдивати". Ефебн су се вежбади и у веслању, и у едементарнпм иојмовима наутико, — о чему дају доказа грчке борбс иа мору. Вежбади су се логорском. животу, дугим маршевима нод оружјем, п припремади се у издржљивости свију ратних тешкоћа. Нарочита се пажња обраћада на издржљивост у дугим и честим маршевима, у чему су постизавади невероватне резудтате. За Феидипида се прича да је 28 немачкпх миља (210 кидометара) нрешао за два дана. Ј)г ШсШсг ведн: „Само со таквим вежбањем и може објаснити, како су оружане чете грчке у ратиој онреми могдо брзим кораком н јурншем нредетети 500 стопа прско Маратопске равнице у нападу на Иерсијанце, који су, тврдо верујемо, мнсдиди да безумне имају нред собом! Лична одважност и гамнастичка хитрина оддучује нобеду иад непријатељем".... (Наставиће ее) ПРЕГЛЕД У III БЕОГРАДСКОЈ ГИ1НАЗИЈИ 12. фебруара, 1897. год. Ма да смо и из искуства бнади за многобројне невоље шкодске, датисмо се и рачунскога пута да бисмо се што више прибдижиди тачности: — да се једном види, где лежи највећа препрека за физичко развијање наше шкодске младежи, из које се збиља јављају многи симптоми штетних прпдика, у којима се налазе. Наше су прилике, већином, са свнм нротивне приликама западњачким, јер код њпх што дође деце у гимназнју махом су из имућнијих породица, па која су ипак физички кржљава, знак је да су од родитеља иасдеДиди те тедесне недостатке, јер њихов дом и шкода нотиуно одговарају сувременим захтевима. У нас је са свим обратно, јер се деца у главном роде здрава и способна за физичко н умно наиредовање, адн их доцпије омете седећпв шкодски живот. јер обпчно од првог разреда