Просветни гласник

ПАУЛЛ И НАСТАВА

Тпм се насташшк ставља у могућност, да два, па н трн часа, у сдучају нотребе, ради један предмет, нарочито пак кад се чптају песпичкп радови грчки, латински или немачки, где је од велике користи читање без прекидања. Ако се ово расиоредом пе би дало помоћи, доиушта се наставницима, да између себе промене часове. Ако предмет има само два часа недељно, пази се, да дође у дане један за другим, да не би дуже прекидање бнло од штете по брзо ренродуковање представа, те се тако у времену уштедедо. Где се у распореду обраћа пажња на све ове захтеве, н где се тежн, да се онн у првом реду задовоље, ту да богме да морају страдати привидаи интересн наставника. У гисенској гимназији сваки наставник има „прозора", ал.и им они не надају тешко, јер се и то време да корисно употребити, бн .10 на понрављање задатака и.1п друге радове, бидо, у сдучају потребе, на одмор. Интереси гисенских наставника су идентични са интересима ШКО./1СКИМ, а тако и мора бити у сваком добро уређеном заводу. Интереси школе и интересп наставника не смеју стојати у обрнутој но у правој сразмери; ирави интереси наставника бесумње морају битн у том, да сав свој рад подесе тако, како ће се њиме што већи могући успех ностићи, — сви су други интересн само нривидни и замишљепи. 7. Оиште одредбе о иостуицима у настави:') Први услов успешне наставе је стручна сирсма, наставник мора тачно знати све оно, што у иастави износи. Код свакога наставног градива, што се ученицима пружа, треба пазити на извесне ноступке, без којих се не може постићи циљ, да ново градиво џостане стална властитост ученикова. Ти су иостуици: 1) Принрема. 2) Пружање новога граднва. 3) Међусобно везивање новога градива и везивање са ранијнм градивом. 4) Уопштавања (постављање правила, закопа). 5) Иримена правила или закона. 2 ) Почотак наставе мора бити увек очигледан, т. ј. сваки нови наставни предмет треба увести у телесни или духовии видик учеников. Прво ће се постићи ') Ове су опште одредбе пзведене из иоменутих. специјадних планова за гисепске гимназије (рукоиис) и из ЈПилерове »Практичне педагогије" (А11ј;ете1пе Веб(лтт1ш#еп ићег <1 ан 1Јп1егг1сћ15тегМ1геп ап (1еп ћоћегеп. 8сћи1еп Стр. 252—289.) 2 ) Овн су поступци називају у Хбрбартовој иедагогији формални стеиени. Хербартих је поставио четири: јасноћа (анадиза и синтеза), асоцијација, систем, метода (функција). В. Нег1)аг(, 11тп88 раЈа§о§18сћег УогЈезип^еп §. 66—68., п ч ланак у »Наставнику« од 1892. »0 гимназијској методици®. прооветни гласник 1898 год.

опажањем с помоћу чула — н. ир. код нрнродних наука —, друго, ако иаставник говором с номоћу Фантазије иробуди у свести ученика представе, познате им из искуства или из предања, и нокрене их, да њима постигне постављенп циљ, — као н. пр. у језиковној и у историјској настави. Очигледност је најживља и најтрајнија, ако се нехотична иажња пробуДи. Ово се може постићн тако, ако наставник уме да нробуди у ученика аперципирајуће масе иредстава и даље их развија. То је свагда главна ствар код паставе, али се такав успех даје припремити и означивањем циља\ ови.ч се даје ученику прилика, да припреми у својој свести масе представе, иотребие за аиерцнновање повога градива. Вешт ће учитељ умети из мисаонога круга ученикова извести, што је за везивање с новим од користи, нсправити, што је иотребно, и утврдити, а уједно и пманентно поновити. Иманентно понављањс је оно, које се само собом изводи учењем новога, а не предузима намерно. Свагда ваља почети опажањем иојединога т. ј. кснкретном иредставом и од ње прелазитн ка општој, апстрактпој представи, ка појму. Пошто се претходним напоменама пробуди пажња ученикова за ново градиво, износи се само градиво кратко н јасно, н уводи се, што је могуће конкретније, у виднк учеников. Пример. Учнтељ хоће да прича ученицима о „Фридриху Великом и његову пажу". Као претходпа напомена спомиње се .Фридрих II п сусед му", као ученнцима већ нозната приповетка, н брзо се утврди све што се већ зна о краљу (место, времо, лица, карактерне црте) н са речима: „Сад ћемо чути нешто ново о краљу Фридриху, како је он једном племенито и великодушно поступио са једним својим иажем" отпочиње иредавање новога. При свакој настави треба, што је више могуће, употребити очигледна срества, п написати п нацртати на табли све, што се год може. Ну ту свагда нека је начело учнтељево, да опажање правога предмета увек више вреди но ма какво графско ириказивање, н да је оно увек само несавршени сурогат, који нам само једну страну (новршнну)нрнказује, те тако свакако недовољну (често и погрешну) нредставу о иредмету изазива. Иосле припреме долази аружање новога градива. Пружањем новога градива стварају се у ученика нове нредставе, чулне и интелектуалне. Ово ће се постићи, ако се учитељ строго држи само онога, што хоће да прикаже, градиво разумљиво и прегледно разреди, изразе своје прилагоди схватању ученикову, и тако живо нриказује, да се учепик уживи у приказане ствари, напослетку ако уме и 21-а