Просветни гласник

152

НАУКА И ВАСТАВА

моралну садржину истаћи, кодико је потребно; свугде је нотребна нримерена размена у иостунном напредоваау н заустављању. Најважнија су срества, што се овде примењују, ааерцеиција и стварање рсдова иредстави. Првој под.леже сви душевни склопови, опажаји, сећања, производи Фантазије, одељени појмови, чуства и захтевања, и иод тим именом разумемо стапање једнога још изолованог склопа са посто.јећом дугаевном садржином носреством вољнога акта, који се показује појачавањем пажње н њезпним придагођавањем датом утиску. Учитељ треба код већине ученика да покрене постојеће масе нредстава тако, да се раније масе представа живо јаве у снести, готове да приме нове. Ако се аперципирајућа маса представа новим представама пшри и постаје богатија, то говоримо о доучењу (2и1егнеп), ако се новим елементима само иреиначује, о изучењу (ТЈт1егпеп). Апериепција се потпомаже и учврЈнћује стварањем редова иредстава. Нод стварањем редова разумемо намерно и свесно везивање у механичком току душевних скдонова. Тим ће се прстнћи, ако је везивање изведено лшвнм интерессАзањем, да се при иојави једнога душевног склопа, у реду !везаног, нзазивају п остали склонови тога реда, који су у исти мах у свести иримљени. Примери. У језиковној настави могу се овакп редови и везивања постићи, кад се обраћа пажња на наставке речи, врсте речи, деклинације и коњугације, извођења, утицања на зависне реченпчне делове итд. — У историји се могу груповати цареви једне династије, немачки краљеви у односу ка папству, ка Италијп, ка територијалној вдасти итд.; у великом стиду јавља се стварање редова у концентричним круговима кварте и секунде, терције и приме у настави из историје. — Ако се нпр. у геограФији прешли рељеФнп односн Немачке, од обада до Адпа, и отпочео се можда прегдед минерадних односа, то треба исти ред одржатн и са пстога становишта прећи и ФДору, и Фауну, и становнике и културу. Аперцепција ће и стварање редова само тако моћи имати потпуно дејство, ако паставник брижљиво одстрани све оно, што би могдо сметати иди ненрег.дедним учинити везивајуће се скдонове и редове, дакде све сиоредно и сДучајно, и ако се ограничи само на оно, што у истини образује. Све што треба научити, ваља да је подобно да уђе у већи или општији скдад, да би се, по могућтву, на крају или у току шкодскога времена дадо свестп на тински обдик.

Еод аперцепција и код стварања редова морају се учеипци вежбати у нојамиом мишљењу. У младићком добу подудара се ово са говором у тодико, у колико се само оно, што се изговори, може контроловати и да је правилно представљено н у току представа нравидно везано. С тога се у иастави мора најстроже захтевати, да ученици исказују своје оиажаје и задобивено сазнање нотпуно, јасно и разговетно, Ученик мора увек говоритп у цеди.м реченицама, иа ма како оне нросте биде, а н на брижљиво артикуловање мора се увек нажња обраћатн. 1 ) У приказнвању новога градива задобивене нредставе н остади душевни склопови, (чуства, захте') Навешћу и овде депе опсервације прооесора Со11агЈ-а (стр. 15 и даље), које се односе на говор ученика: »Познато је да учениди средњошколски имају обичај, да одговарају тоном монотоним иди мевајућим, тихо и незаједничним речима. У Гисену се води немилосрдан рат против оиих погрешака, које тако немило утичу на иосетиоца кад уђе у разред. — Ну откуд нотичу те погрешке? Сазнатп н.шор з.гу значи пронаћц лек. — У припремним разредима ц у најнижим средњошколским, ученици по правилу немају тај чонотони тон. Откуд долази то, да га примају касније, тада. када треба, као што се чини, да уноси у своје одговоре више израза и вцше живота? Треба цризнати: махинадна рецитација деклинације и коњугације, речи и текстова, научеиих на изуст, читање латинских. Фраза, које се не разумеју, сиромаштво идеја у њима, аисурдна тиранија учења од речи до речи, све је то узрок што се навикају да одговарају без живота, без нагласка, на начин једноставан и монотон. Овај тон предази из наставе датинскога језика у све остале. 11 тако ученици вжших разреда не умеју често ни добро да читају, ни добро да говоре : нема израза, нема наглашавања! — Лко ученици, у остадом, говоре тихо, тако да их ни најфинији сдух не чује, то чице с тога, што се надају, да ће тако сакрити своје незнање иди што су и не знајућп примиди ту несрећну навику. Учење странога језика чини често да се ученик устеже. Он не зна поуздано, да ди је израз, конструкција иди овај иди онај обдик, који употребљује тачан. Тон одаје пегову иепоузданост. Онај, који је свестаи о том, да извесно зна, говори јасно и разумљиво. Ученик, који треба тек да размишља, па да нађе у страном језику погодан израз, губи управо тим своје поуздање, и, ако није кадар да потпупо искаже ?своју мисао, он одговара тако тихо, да се и не чује, што говори. Ну то није никаква несрећа, наставнпци су и сувише мидостиви: они верују, да је одговор добар и онда, кад је он рђав. Како доскочитп том зду ? Миогцсу лекови, што се у Гисену унотребљавају. Ученици не читају никад латинске и грчке текстове, које неразумеју; навикавају се, да на свој начин, фразама, којим вдадају, исказују оно, што се чита на латинском иди грчком језику; подвлачс у својим текстовима наглашене речи. Напослетку наставницц не нримају никад одговор, дат тоиом монотоним и певајућим, и гоне ученике, да се увек изражавају гдасно и разумљиво. — Ученици се задовољавају често, да одговоре са неколико речи, без везе. То је обнчно наставпикова погрешка, који даје сам подовину одговора и допушта, да се остатак ногоди. У Гисену се не упада у ову пбгрешку."