Просветни гласник

ваука и

пања, производи Фантазије) не смеју остати пзодо- ] вани, но се морају поредити са слнчним ранијим, у школи илн ван школе задобивеним мисаоннм групама, да би се на тај начин ностпгле иотребне везе. Извођењем општега из поједине нредставе илн поједине чињенице, изиалазе се битне и иотребне ознаке општега, задобива се онште правило, општн суд. Ту се морају стварати најразличнији редови и групе, и везивање иде час напред, час назад, час у страну. Или се слично истнче, а различито иотискује, или се наглашују опреке у стварању редова. Нарочнто се овде даје покренути саморадња ученикова, која се показује у суђењу и закључивању. Индуктивни се и дедуктивни ноступцп морају што је могућио више допуњавати, првога је улога да пружи пово и прошири старо, другога иостунка, да постигне ноузданост у примени задобивених редова представе на нов поједини случај. Примери. У историјској н у геограФИЈској наставн везивање иде у назад, ако се при изучавању сграних земаља или догађаја спомену слнчпе особиие нашега места или наше земље, у страну, ако се праве поређења, у напред, ако одемо хронологнјским током или следимо току реке. Главна је ствар код овога ноступка иостављане тачака за ирибирање и одмор , код којих ће ученик бити принуђен, да саморадно иродре у ново градиво и у кратко га прегледно сабере Циљу сходпе су ове тачке, где се завршује склад мисаоних редова и где настају нове асоцијације. Постављање мањих читавих одељака, који садрже у себи нешто појамно ново, тзв. методека јединства , главнн су захтеви разумљивога иастављања. Обим им може бити касннје већи, сразмерно душевном развнћу, али никад не сме бити сувише широк. У језиковној су настави јединства: једпа деклинација, једна прииоветка; у природним наукама: једна животнња, једна биљка; у историји: једиа династија; у геометрији: једно правило или комплекс заједничкнх правила итд.Примери. У историји римској браћа Граси дају иовод, да се ирегледно прикаже борба сиромаха и богаташа, рат савезнички борба за грађанску равнонравност. Ако се у геограФији прешли хидрограФијски и политички односи, то се у понављању могу приказати вароши ио току "река. Тако задобивена знања ће се најиоузданије одрл;ати, ако се унесу у већи склад, јер само тако долази ученик до систематскога, иојамног мишљења. (НАСТАВИИК СК) »*<•

дастава 153 МАТЕМАТИЧКА ГЕОГРАФИЈА ПЕДАГОШЈ^О - МЕТОДО<ЛОШ1^А СТУДИЈА НАПИС10 Др. Сигмунд Гинтер, нроФ. на техн. В. 1ЈГк,. у Минхену ЦРЕВЕО Ђ. Анђелковиђ, цроФ. 1. Београд. Гимназије

1. Предмет Математичке ГеограФије и појам о њој. На нољу дидактике наука најтеже је обрађивати нитање: како ће се обрађивати математичка геограФија при настави. Из разлога што ова дисцинлина није склоп једпоставног материјала већ разноврсиог у том лежи тешкоћа и у само.ј настави, нарочито, кад се узме још и то на ум како ицје тако прост посао да јој се одреде и међе. Ако се овом дода да н сам назив није бе.сиоран и да се, место назива Математичка Географија , узме назив Астрономска Географија , онда је та тегоба са, свим јасна. Нема сумње да се могу навести извесни разлози за овај носледњп назпв, али ми сматрамо да је ипак упутно да задржимо старији назив који тој науци даје већнна стручњака. Ма колико да је Астрономија полетом својих научних добитака заузела самосталан положај, оиа је опет за то само део примењене математике како по систематици тако и по класиФикацији наука. По томе се ова научна грана може с нуннм правом узети као област којој су суседп математика н наука о земљи као целнни. Последња наука даје матернјал а математика је научно оруђе које јој ствара научан облик. Не треба сметнути с ума да има по који задатак или боље, питање, које нема никакве заједнице са звезданим небом. Такав је н. пр. задатак опредељивање величине земљнног полупречника чисто терестричним методама, тј. методама по којима се, долази до те велпчине под претпоставком да је облик земљин — лопта. Научна област чији положај долази у домашај ошпте науке о настави и коју хоћемо да обележимо, обухвата искључиво геограФНСка питања. Да би се ова питања могла решавати онда ваља употребити правила и теореме како аритметичке тако и геометријске. Овим смо, надамо се довољно оиравдали назив којег се држимо. Мало теже. и већ заплетеније иде ограничење онога што смо обележили именом Математичке ГеограФије. II обичаји а н недагошки обзири су довели до тога да се Математичка Географија узнма врло често као нека врста нонуларне астрономије 21*