Просветни гласник

154

и тада би се у њој иашло пуно предмета којн немају ннкакве везе еа науком о земљи. Нарочите наставе пз Астрономије не може бити у школи иди ако би је и бидо то само по изузетку. Тако се може разумети и објаснити од куда оно да се из обзира целисходности предаје уз математичку геограФију и ночетпички основи науке о звездама. Не може нам се на ино а да о овој ствари не водимо у неколико рачуна, јер је она ушла у наставни илан, ма да би се астрономија могла изоставити из наставе, и ако јој се не може порицати да је богата п материјалом за образовање. Овде ћемо дакле обрађивати уједно и математичку геограФију и елемеитарну астрономнју. То смемо урадити у толико нре што ће тим наука о земљи (Ег<1кип<1о) бити одлично заступљена. Крајњн циљ математичке науке о земљи (узев ту реч у њеном ужем и првобитном значају) даје се овако утврдитн: Да се одреди место некој тачци која припада земљи у правцу тачно п једпозначно. Да бн ово било могућно, нрво ваља да је створен јасан појам о облику н величини наше земље, а крај тога ваља да имамо спомоћних средстава. Њима бисмо могли одређивати места тачака разуме се са претпоставком да је земља лоптаста облика и сем тога да зпамо још земљина кретања по светском простору. Ну даље се не простире задатак математичне географије. Астрономија у школи може II даље отићи а на име она може поучити о разним односима кретања у космосу па чак и тада ако се претпостави да земља као мало тело према космосу и не суделује у том кретању. Сем овога она може исиитивати особине новршина других небесних тела, бнло да се то сазна пажљивим посматрањем дурбпном или да употреби и друга физикална оруђа за то. АстроФизика треба да је такође саставни део те астрономије што припада математичкој геограФији јер и та знања могу бити мост за разне геограФијске огранке. За математичку геограФију ннје од важности оно знање о звездама у којем се оне сматрају као покренуте тачке, већ оно које сиада у Фнзичку геограФију, која, у колико је сама и ГеоФизнка, ирима из АстроФизике њеие доктрине и примењује нх на земљу ако би чињенице и закони допуштали уопштавање (генералисање) у астроФизнчком смислу. Овде је дакле дат н иропнсан обим по којем ћемо се у даљем разлагању кретатп, Разуме се да је овако схватање одређено у великеј мери према садањем времену и стоји под његовим утицајем а свакојако је п обнм и садржпна ове науке и у пређашњим временпма стајала према својем добу у извесном одпосу. Оволико нека нам је за сада

доста да би смо могли ирећи на историјски развитак наставе ове науке. 2. Дидактика Математичке ГеограФИЈе пређашњих времена. Да би смо могли сазнатп како су у старим вековима поучавали омладину, служиће иам она њихна излагања која су почетницима била намењена. Списи једнога Аутолакуса, Еуклида, Посидонија, Гемина итд.') дају довољпо података по којима бисмо могли поверовати томе који је био начин за показивање. По тим подацима дакле могло би се закључити да се тај начин састојао: у излагању онога што се очима видп за тим да се то даље утврди теоремама и доказима. Да је тако било наводе нас две околности. Старовремски људи (Антици) ннсу правпли разлнку између онога што им се иричињавало и онога што јесте у етварн.' 2 ) Тако дакле заиажену нојаву тумачили су из самих себе а ђаке нису ни ноучавали о варљивости чула на што ми сада још за раније обраћамо пажњу иа привидност у кретању. Друго, анитички човек стајао је према прпроди у ближем и непосреднијем односу него садањи млади културни човек који оно, што му се у уџбенику говори о свакодневном кретању на небу сматра као какво путовање по туђим земљама и ретко да се својим очима уверава у ток небеских појава 3 ). У многобројним градовпма пре две хиљаде година време се одређивало дању посматрањем сунца (положај на небу или на сунчаном часоказу) а ноћу посматрање положаја нзвесних звезда на хоризонту. Еад се код Хезиода, Виргила, Колумеле и других види колику су бригу поклањали изласку и заласку извесних звезда и, кад се то упореди с обзиром на данашњи напредак знања онда се види да је развитак цпвилизацнје сметња за приближавање и гледање предмета ове врсте природе. Из ових се види како се запушта народна астрономија. У старо доба хиља') Уиореди уџбеничку литературу грчке иериоде, јасно издагање К. ЛУоН-а (6е8с1псћ1;е <1. Аз&опогше, Мппсћеп 1877. стр. 131). 2 ) Познато је да је у старо доба било астронома који су говорили не само о кретању земљипу око осовине већ и о њеном поступном кретању. Имена тих астронома које историја астрономије иознаје јесу Хицета, Ек®анто, Селевк али нарочито Аристарх (види: .ЧсМарагеШ, Ј. ргесигвог1 <1е1 Сој)егп1со пе1Г апИпћНа, МИапо 1874.). 3 ) Да нодсетимо овде на један интересан Факат који је сазнат услед иснитивања школ. влагти у Берлину над ученнцнма о томе колико њих знају или не знају нити су видели излазак и залазак месеца и друге ствари у слободној нрироди. Који никада није видео излазак сунца или месеца том су бледа сва описива^а о току ових небеских тела.