Просветни гласник

НАСТАВА

дама хпљада нису знали нити слутилн о кретању земљнну и о том да је она лоптаста облнка. Данас то зна ђаче у најудаљенијој сеоској школи, али, у колико се то данас нише зна у толико су више стари знали о нривидном окретању небеског свода, о сунчевом току, месечевом па и светлијих планета и то толико да би садањн студенат који зна ц за тригонометријска срачунавања позавидео знању нростога човека који нншта није учио нз књиге. То бн се исто могло рећи и за средњи век. Тако би се н. пр. један манастирски ученик могао мерити са својим знањем из астрономије односно привидног кретања са свим слободно са данашњим младићем у XIX веку који то исто учи. Евадривијум ко.јн је велику улогу играо у наставн од времена Марцијана Капеле и Боецнја, 4 ) предвиђао је нарочито место за астрономију, а почем се и данас време броји и регулише но стању звезда то су извесне поуке о том давате како у маиастирима где су се школовали дечади тако и у женским манастирима 5 ) Свуда се ту находио но један инструмептаријум, којега је главни састав био небески глобус 5 ). Као упуство служнла је једна компиладија иреостала још из римског доба, док у XIII веку није постало дело „81апс1агс1-ЛУогк", које је кроз више од 500 година било монопол на овом пољу. То је књига: „1Ље11из с1е зрћаега" Британда Јована а баего-Вовсо'). Кад су се основале Вел. Школе ова је књижида себи стекла заповедиички положај и тамо. Сваки који је хтео себи да прнбави достојанство Бакалавра. питаи је облигатно и из „свере" или је држао предавање, а само се по изузетку тражило из „Теорике Иланета". Издања и коментари поводом овога дела нидаху као печурке. Ово беше доказ да је овај мали спие, у којем има само оно што је потребно, погодио жељу и наставника и ученнка. Нико мањи већ сам Меланхтон, 8 ) ко.ји беше 4 ) Догод беху школе на немачком земљншту делио им се наставни идан на Тривијум и Квадривијум: још је Алкуин положио темељ за основну уредбу по укаау Карл I Великог која се звала: Школа Палате. 5 ) 8ресћ4. Ое8с1псћ1е Лез Гп1еггн-ћ48\уебеп 111 Веи1зсћ1ап(1 уоп (1еп јтев(еп 2еНеп ћ18 гиг МдМе «1ез XIII Јаћгћ. 1885. год. в ) У Св. Галену ј ■ Иоткар Лабео употребљавао један такав Глобус, који се можс наместити га ма које нолусне висине. ') Овај је иисац писао под именом »Зрћаега пптсН« затим то исто под нменом 8])ћ. та1;ег1аН8. Нисао је још и о Аритметици и кадендарском рачунању. И ако је доста писао о њему се само зиа да је иореклом из Сев. Пиглеске и да је 1256. умро у Паризу. 8 ) Наг1Се1<1ег, РћШр Ме1апсћ1оп а1з ргаееер^ог Оегтапгае, ВегНп, 1889.

измерио део круг ондашње пауке имао је велики утидај на струке у квадривијуму. Он се сам изражава како му Сакробоско изгледа као вредно средство за наставу. Издање које је Меланхтон нриредио имало је за циљ да се место Сакробоскове књиге дође до боље — са много већом систематиком. Витснбершким> ученицима XVI века могло би се позавидети што су имали тако добру наставу у математичкој геограФији. Слично овом може се рећи за све тадање универзитете а не мање и за гимпазије за свих 40 година утнцаја Меланхтонова. Па и доцније Сакробоско остао је Сакробоско у уважењу као што нзмеђу осталог иотврђује коментар математичара Клавија (С1а\ји8 јц Зрћаегаш Јоагаз с1е 8асго Возсо Сотеп(;агш8 Меппг 1612). Ну већ је ствар иошла другаче кад је завладао Коперников систем, јер се тада чинило да више одговара цпљу ако се при елементарној настави води одмах рачун о земљпну кретању. Они, који су се у то доба учили, нису могли имати велике користи од тадање дидактике која се и сама преобразила услед обрта кад је замењен Нтодомејев систем Коперниковим. Може се пре рећи да дидактика и није онолико брзо напредовала колико и сама наука. Тада се вероваше да младићском духу ваља само изнети низ чињеннца а мала је пажња била обраћена како ће их млади ум схватити. Разуме се да је и начин излагања био догматички а не херустички а међутим је материјал био тако мален да су га ученици могли на памет научити путем очигледности. У XVII. веку беше то већ друкчије. У XVIII. веку не наступи никаква промена ии реФорма а тек пред сам почетак нашега века целокупна педагогика узе нолет којем се ннје ни надала те је и у овој области имала своје повратно дејство. Покрет који је тада заиочео није се ни данас завршио али је већ дао знатне трајне успехе и ако је тек нешто иснуњено н то са лошим дидактичним навикама. Неумрла заслуга Песталоцијева у науцн о васпитавању управо је у том што је он потресао једио гледиште које је потпуно ненсихолошко н њега се сад већ не држе на многим местима. То је гледишто да није довољно да наставник само зна свој предмет. 9 ) Ледан прнсталица Песталоцијев 9 ) Ту можемо наћи доиста врло иоучно вежбање у »Јашшае Ип§иагит ргахеоз СћеаСпсо1 рагв I. (II акт & V сцена). Учитељ уиотреби једаи небески и један оемљин глобус а за тим један нрост квадранат за мерење углова висина и врло уметно објашњава везу небеских појава са геограФским иодожајем места са којега посматрамо. (Уиореди: ОпћпСег, Сотешиз а1з Оео&тарћ иш1 КаСигГогбсћег. Аи81аш1, 05. година).