Просветни гласник

156

ПАУКА И НАСТАВА

беше човек који је у Немачкој био прри реФорматор у настави математичке геограФије и као такав без такмаца,— то беше Дистервег. Ои не беше ни астроном ии геограФ ади је својим погледима на наставу дао то.ј науци велику важност. Он је умео схватити н истаћи оно што су разум и осећаји очигдедности сазиали, те је иоказао наставни правац који не беше довољно јасан пре њега. 10 ) Само наше нзлагање стоји под Днстервеговим утицајем као што бп то и други учинио да је упознат са његовим погледима. Као ц у многнм другим случајевима тако и у математичкој географији велнки Коменски имао је исправан иоглед. Један оглед из наставе онога доба којом је он руковао у Шаром Патоку (једном мађарском граду), уверава нас да је доиста имао згодна начина да почетнике уведе у науку о земљи 10 .) Ну у колико је више геограФија била у служби историје а све више губила везу са природним наукама, у толико је више то било са самим основама науке о земљи.") Цела се настава сводила на неколике одредбе о округлини наше земље, о дужини и ширини и о картама земаља, а, који би хтео знати што впше и дубље том је ваљало ићи самом наставнику математике.") Па и овај није Бог зна како силазио у дубине саме науке. То потврђују уџбеницц од 1600—1800 године тј. да

јс Математичка ГеограФија била то исто што п Алгебра или Аналитичка Геометрија. 1 *) ,0 ) Овде упућујемо на предавање Кроиачеково: 2иг ^евсћхсћШсћеп Еп1У1ске1ип§ Јеа §ео§гарћ18сћеп ТЈп1егпсћ (;8. Уег1кш(11ип §еп (1. II. Јеи^сћ. Оео §гарћ1аЈЈе8 ВегНи, 1883. стр. 117.). и ) Писац је ових редака ношао (види: Оићи1ег, Нап(Јћисћ (1ег та(јћета4. Сгео§гарћ1е, 81ии»аг1 1890.) да ближе одреди ток развитка саме географије с обаиром на то што се она дуго сматрала као допуна математичким наукама а додније од тога одстуиила и колебљиво ишла без одређене садржине. |2 ) Врло су добар нример томе: основи географије у великом уџбенику који је наиисао Христ. Волф а били у опште уважени (Ап&п §8 §гпп(1е а11ег таМешаЉсћеп ЛУЈззепзсћаЛеп, Впиег ТеИ, На11е ј М. 1717.) Колико је мало нрослављени философ размишљао о основи наше дисциплине, види се отуда , што је за доказ земљнне округлине написао само 9 врста а остало је узимао што је се онда и узимало као кружно ограничена земљина сенка при иарцијалним помрачењима. Слабост ових доказа изнели су два века нре тога Петар Апијан и Гема Фризије који су те исте доказе износили тако да оно што се у ВолФу находи показује само назадак. 13 ) Колико високи значај има Дистервег казују небројени списи о том, којим се иризнаје његова вредиост за реФормни покрет у иедагогији. Као добар нреглед препоручује се: Вап§епћег§, А(1о11 1)1е81ег\у-е§, 8еш ]уећен ип(1 веше 8сћгИ'1еп. Ггапкћг! а. М. 1868. Ова је књига врло јасно утврдила аксиому да ири поучавању ваља радити по начелу од простога сложеном и још је за његова живота нашла на онште одобравање. Види: Већгћисћ (1ег таМетаИбсћеи ^ео§гарћ1е ип(1 Ј )0))и1агеп ШттеккипЗе 1840. ВегНп. 5. АиПа^е од 84гићш&а, 1873., 18. АиПа&е уоп Меуег ииЈ В. 8сћуа1ће, 1897. године. и ) Видн забелешку 2) прошле стране.

ОЦЕНЕ И ПРИКЛЗИ

ДЕЧЈИ ЛИСТОВИ У НАС - 1897|8. I. Прво што треба дечјем писцу, то је љубав према деци. Без н.е, његове су речн хладне, неспособне да оживе дух дечји, нобуде њихово интересовање и учврсте им нажњу. Љубав уноси у књижевност дечју душу пишчеву, она појачава сугестивни утицај што га рад старијвх има на млађе, нзазива јако саосећање и узајамно враћање симпатије. Дела тако нисана имају извесну мнлошту која јако опомиње на родитељски тон, на тихи шапат у мирном кругу породичном. Она губе стран звук, губе опорост неизбежну у многнм делима, примају л:е лако и памте дуго, јер интелектуалном елементу додаје се осе^ајнн, тако погодан за трајање и свежину ирнмљених утисака. Велика вештина лежи у

томе да се деци омили лектира! Није довољно само јака умна развијеност, ни вештина упростити стил и језик, ни иогођена имитација народној књижевности, ако из написаних редака не веје љубав према малим читаоцима, ако писац не уме да се уживи у њихове често незнатне радости и њихове кратке и експанзивне жалости, ако осећањем својим не погоди њихове узоре и симпатије. И није само да треба волети децу, већ и предмете којима се писац бави. Хладпо расправљање, безживотнн описи, мртви дијалози, нричања без љубави одбијају се од деце, јер немају ничега што ће нх узбудити, што ће изазвати њихово осећање, што Ио бнти подстицај за дух у свој његовој пространости. Сетимо се само два примера: Гобинсона и Змајевпх песама. У Гобннсону писац силно воли свога | јунака, поред свих његових погрешака. Цело је I дело прожмано том л.убављу; сваки покрет младог