Просветни гласник

177

24*

Тако на етр. 33. говорећи о класиФпкацији стоји: „Ова оиерадпја, коју иазивамо класиФикацијом (разредбом) врши се у цнљу сиекулативиом: циљ јој је сауиаше ствариости; и она се врши ириродннм методом, у том смислу, што се служи, да би зближила и иоредила различите Факте, које обухвата, ириродним сродностима, које онн показују". Зар не би било и краће и јаснијо: Ова операцнја, коју називамо класиФикацијом, врши се методом нриродним, у том смнслу: што се служи прцродним сродностима, које различни Факти показују међу собом. На стр. 31. овако гласи: „Пошто је узрок пронађон, то остаје још једна операцнја. Треба ноставити везу између њега и учина, доказатн да између та два Факта постоји однос узрочностн. Ну то још ннје довољно; нама је нотребан и општи закон".., Овде се чини, да се та нова операција, која има да се нзврши, састоји у томе, што „треба ноставити везу између узрока и учина", а то у ствари није, пошто је то још раније учиљено. С тога би бол.е било нревести: 11ошто је узрок пронађен остаје још једна операција. Ми поставиемо везу између њега и учина, и доказасмо да.између та два Факта постоји одпос узрочности. Ну то још није довољно"... На стр. 46. говорећи о деФиницији ствари стоји овако: „Али то није све. Кад је једно биће иосматрано и одређено, то се иосматрају и одређују и друга. Затим поређујући те разне одредбе међу собом, иоставља се бићима, тако деФннованим, врста, род, и, пошто је та класа бнћа једном Формулована, то се деФинује она сама целокупношћу заједничких ознака од свнх оних индивидуа које обухвата". Ово је тешко разумети. Јасније н тачније бн бнло овако: „.... Кад се какво бнће посматра и дефинује (одређуј е), онда се то чини иосматрањем и деФиновањем других. Затим, уноређујући међу собом ове разне дефиниције, иостављамо тако дефинованим бићима врсту, род — постављамо дакле класе. Овако једиом образована класа деФннује се опет сличношћу заједничких знакова од свпју оннх индивидуа, што ту класу састављају". На стр. 84. у седмом правилу о силогизму нејасан је превод у овој реченицн: „Спмболски се исказује по томе, што закључак следи увек најгори део". Ово је вал>да требало да значи: да у закључак долази увек горн случај, или, да се но горем делу у премисама увек управља закључак. На стр. 91. у трећем нримеру, под знаком слога т. А. погрешно је узета иремиса : „Ниједан праведник није завидљнв", већ је требала да дође ова: Сваки ираведник јо племенит, а у закључку место : „Нонеки завидљив је научник", треба да дође: Понеки племенит је научник. На стр. 124. незгодно је употребљен израз „ једно", којим се хоће да означп синтетичка особина наше свести. Јасније и одређеније би било, кад би се место овога употребио израз: уједињено, те бн сад цео став гласио; „Према томе је свако сазнање, највише као и најниже, многоструко и уједињено".

Стил је доста тежак н пеиотпун, а то отежава разумевање. Речсннце су једна од другс већином само занетама иоиздвајаие. У опште излагање је збијено и скраћено, као у каквим белешкама. Један пример. На стр. 28. говорећи о узроку и учину г овако се вели: „Из тога ћемо извести, да учин који остаје сталан, продукција звука, полази од узрока, који остаје сталан: вибрација једиог тела.". Осем тога г. иреводнлац у овим делима употребљава неке нове изразе, као што су; „схватање" место садржина, „ознака" место знак, „спомоћу", „митологијско", „религијско", „учин", па и „но" место него. Мени се чини да за ове изразе нема довољног оиравдања. 'Гако схватањв * означава више стање наше субјективне радње, а не какву иредметну оеобину, као што је у овом случају особпна представе, нојма. На нротив „ садржина " много ближе одређује саму ствар, иоказује дакле иеку објективну особииу. „Схватање" је много широк нојам, који се може одиосити и на обим нредставе, појма, умосто да према њему корелатнван однос заузме. Међутим ,је „садржина" ужег значења. и јасиије обележава оно, што на суирот обиму стоји. Реч „ ознака" показује вшпе неку привремену особину, неки случајан карактер на цредмету. Таквог су зиачења и остале њој сличие речн, као: омашка, оклиска, оцрта, (на сунрот црти) оиаска, оиомена (помен) итд. Међутим оно, што пам „ознака" треба да представи, није случајна и.ш привремеиа већ стална особина, којом сс известан предмет разликује од других. С тога чини ми се да је опет „змак" на супрот „ ознаци " много подеснији израз, као што тај исти однос и црта на суирот оцрти, иомен на супрот оиомени показују. Од уиотребе израза „сиомоКу" место иомоКу, добијамо таман толико колико и од иове „ гимнасијс" место гимназије. На стр. 22. „Увода у философију " поменуто је митологијско и религијско тумачење. Ја мислим да митологијско и религијско тумачење није то исто што и митолошко и религијозно тумачење. Једно је тумачење самих наука, а друго је тумачење оиако, како подацц тих наука гласе; једно значи више каквоћу по предмету, а друго присвајање по самој науцн. С тога ми се чини, да би, нрема смислу, који се хоће да изнесс, тробало горе роћи: митолошко и религиозно тумачење. Наиослетку у Логицн је нрнмера мало. Ова оскудица нарочито се опажа код индукције, где се набрајају 4 метода пнд. испитивања, н код иосредне дедукције. Израда је чиста, штампарских је погрешака врло мало. —

Поред досад иобројатих мана, које се састоје у томе: што превод није слободнији, стил лакши, превод нонегде бол,и, и још неколико омањих заморака, кад се узме још у обзир и то: да је избор ппсаца, по којима су рађени овн уџбеницп, ногођен, да је у излагању и расиореду наставие грађе методичносг довољно заступљена, да је језик пначе чист, израда солндна — морам признати да уложени труд у изради ових уџбеиика ннје