Просветни гласник

178

РАДЊА ГДАВНОГА иРООВЕТНОГА 1'АВКТА

бно мали. |]])и овом кад се наиомоно и тај Факт, да су ови уџбенидн новина у нашој шкодској литератури, 1 ) и да су се овн нредмети заједно са психологијом морали свуда диктовати, те тако и од оно мало броја недељних часова (2 ч. недељпо) готово половину времена одузимати — онда и поред побројаних мава, којих, надати се > У ДРУгом издању већ више неће бити, ласно је увидетн, да су нам ови уџбеници добро дошли. С тога сам мишљења, да се оба ова дела могу примнти као школски уџбенндн у 7. и 8. раз. гимназије. 25. Фебруара 1895. г. Пожаревад. С одличним поштовањем Рад. Канднћ професор. РеФерат г. Драгутиновпћа гласи: Главном Просветном Савету Добио сам на приказ уџбеник, чији натпис гласи: „Љгика за средње школе ио ВаМег-у и }Уогтз-у, с француског аревео Милан ШевиК", Када је Главни Просветни Савет удостојпо мене те почастп, да о овом уџбенику логике чује моје мишљење — он је зацело желео добити о тој књизн суд једнога наставника ФилосоФске пропедевтике, дознати какав је тај уџбеник на послу, у школн. И само због тога што мислнм да је Главни Просветни Савет у тој намери послао мени на приказ овај рад, — само се због тога ја, нестручњак у тој науци, и усуђујем изнети иред Савет сво.је мншљење о овом уџбеннку логике. Цре свега морам рећи, да бп моје мншљење о овом делу бнло нешто мало друкче но што јс сада да сам Логику, коју је иревео г. Шевнћ добио на приказ онда када је она и изишла на свет — 1894. године. Тада бих без великог устезања рекао да се ова кн.ига може пустнти у гимназију, да као привремспи уџбеник новога предмета послужи, док се не јави други, бољи и потпунији. То бнх тада учинио јер бих сматрао за потребно радити тако. У то доба ФилосоФска ирепедевтнка била је нов предмет у гимназији; на н>у се као незвана дошљака гледало готово преко рамена; она је при деоби нредмета била на терету и директорима и наставницма: директорима с тога што су у њој гледали сувишан предмет, а наставницнма опет за то што она обухвата два различна предмета, психологију и логику. Ако би наставник — ириродњак и поумио узети нсихологију, ништа га не би иривлачило логици; код наставника Филолога и математичара обрнуто. ФилосоФска пропедевтика стајала је тада међу гимназиским предметима врло рђаво. Њој је притекао у помоћ са евојим угледом проФесор ФилосоФије на Вел. Школи, г. д-р Љубомир Недић, темел.ним чланком „Философска настава у нашим средњим школама" („Наставннк" 1891.) Па ипак кад се на VI збору ПроФесорског Друштва говорило о наставном плану, који је по заиовести госиодина министра иросвете израдила друштвена управа, чуло се мишљење да психологију и логику треба избадити из круга гимназијских нредмета. ') Осем Логике од г. II. Радуловића. Формалног правца.

Ово је мишљење срећом бпло усамљено, и дроФесорски збор није га усвојио. У таквим приликама, када није било ни наставника који би с вољом предавао основе психодогије и логике, када за те предмете није било никаква уџбеника, када ни мшдљење о потребп и вредносгп овога предмета није било изведено на чпсто — јавља се овај иревод г. Шевића у нрилогу „Просветног Гласника" (као што се то радило тих година). Одштамнан у засебну књигу, овај рад бно је добро примљен код наставника, а и у школским листовима чула се о њему и која добра реч. 0 тој књизи треба да ја изнесем своје мишљење сада, после пуне три године. Али сада су прилике са свим друкче. Сада је ФилосоФска пропедевтика, која је пређе за кратко време била са свим истиснута из наше гимназије, извојевала себи часно место међу осталим нредметима гимназиским; сада су се н наставнидд прдлично усавршилн у предавању ових предмата, који су тако корисни и њиховим ученпцима и њима сампм; сада ће се ретко наћн наставник, који би спорпо вредност ФилосоФске наставе. Психологија и логика остале су у закону о гимназијама, који је ПроФ. Друштво прими.1о на својим зборовима, а министарство иросвете узимало за основу при одлучивању иитања о преображају средње наставе. Када се ствар тако нзменила, од мене се тражи да речем: може ли се ово дело откупити за школски уџбеник у VIII разреду гнмназије. Треба дакло видети, може ли овај уџбеник, који је одавно оглашен за привремени, бити иримљен и за стални уџбеник логике. Зато ћу после овога увода, који је но мом мишљењу био дотребан, приступитд оцењивању овога уџбеника, који још од септембра 1894. год. стоји пред Просветним Саветом неоцењен. I. Како ја мислим, Вормсов уџбеник логнке који је превео г. Шевић, има једну врло добру особину: у њему је обраћена велика нажња на методологнју. 0 свима општим методама, н методама појединих наука говорн се доста опширно н онако како и треба да се говорн у уџбенику који је намсњен VIII разреду гнмназије. Према наставном плану наше гимназије, у коме је природним наука .ма указана доста ведика пажња, а математици и физици још већа, и по коме јо психологија стављена у VII, а логика у VIII разред, ученици до оваквом схватању наставе у логици понављају п сређују многа Факта, која су нређе училн у јестаственидд, физицд иа и у математици. Уџбеник логике, изведен у овом дравцу, може корисно уједнњавати разноврсна знања, која је ученик стекао при учењу других предмета. Познато је колико може користитн целокуиној настави овакав положај једнога, предмета према осталим. Али ова добра особина Вормсова уџбеника повукла је са собом и један велики недостатак. Пдсац је јако дазно на методологију, а говор о појмовима сас.вим је изоставио, мислећн зар дасо о појмовима мора говорнтн у пснхологији. Ово је иогрешдо. Баш када бд се д узело да со наставник може у психологији задржатн на по.јмовима нешто дуже, појмови ипак улазе у логику, где им је право место. У ВормI сову уџбенику нема дакле читавога одељка о појмо-