Просветни гласник

ГАДЊЛ ГЛАВНОГА ПГОСВКТНОГА САВЕТА

171»

вима, којн сс налазе у свнма уџбоиндпма логике и који је врло знатан и користаи. Лко би се наставник држао само Вормсова дела, он не би са својим учеиицима могао радити онаква вежбања са нојмовима каква се налазе на пример у иознатој логнцн Џевонсовој. Када ученици у VIII разроду пређу нојмове, њцхову деобу и помнцање, онда рад са погодним нримерима много иомаже учењу матерњега језика. Тада се тек може ученицима лено објаснити разлика између аналитичних и сиитетичиих језика, што треба прећи у VIII разреду наше гимназије, где се учи историска граматика срискога језика. Могло бн се рећи да овај недостатак може нопунити сам наставиик. Али ако иаставнпк мора у уџбеник уноеити читав један одељак, онда је то знак да уџбеник није потпун, а неиотнун уџбеннк ие сме се нугатати у школу, бар не као сталан. Други недостатак овога Француског уџбеника, који је намењен сриској гимназији, јесте велика оскудица у нримерима, каква ее ретко налази у гимназиским уџбеницнма логнке. 0 сваком методу говори се посебице и доста онширно али мало где има нримера, на и где их има, они су нли мало погодни (као онај на 29. страни) илп са свим обични. — Нођимо редом, па ћомо већ код носматрања наћи подужп говор о особинама научникова духа необјашњен ни једним примером. Оваква мес.та исписана су мртвнл словима на хартији; њима не може номоћи ни жива реч наставникова, ношто ученнци слабо намте оно што чују од наставника, а немају нанисано у својој књизи, и пошто ни сам наставник не може лако доћи до примера за неке случајо. А ако ученнку на примеру не покажете поступак научнога рада, онда вас он мало разуме и учи нека правила, која ће сутра већ заборавити. — Код експериментовања потребан је великн број нримера за све случајеве, у којима се овај метод разЛикује од иосматрања. Оно примера слабо је и недовољно. — Примери код индукције нешто су мало бољн, и ако је требало ставитн бар још по један пример уза сваки од она четири поступка. Формуле, које су ту изнесене, не помажу много; ставови (канони) много јасннје казују особнно нојединнх иоступака, а добрн нрнмерн речитији су од Формула и од канона. — Ни деФиниција нема толнко примера колико би требало, на да се добро уоче њене особине. Али примера још мање има код хинотезе, а хипотеза без погодних примера значн теорисати о хипотези! Као претходни методи и дедукција је изведена јасно и (што је добро) без претеране онширности, како се то ради у многим уџбеницима еломентарне логике. Али и овде добра је само теорија, — нримери су и овде исто онако обичии као н на осталим местима. Срнски нревод има на овом месту низ врло рђавих примера за све четирн Фигуре. То није кривнца Вормсова уџбеника. Те примере пренео је г. Шевић из великог дела Рабјерова. Они су исто онако сухопарни и мртви, као н оне с таре Формуле њихове: Вагћага, Се1агеа1... Зна се да је дедувција врло знатан, али и доста тежак метод. Па ако се сви они случајеви не освегле жнвим и јасннм примерима, никакве користи неће бити од учења свих оних комбинација. Део уџбеннка, који говорн о оиштим методама, израђен је боље него пређашњи одељак. Али би и овај део био тек онда добро обрађен, када би се иснунио

мпогцм ногодним прнмернма из нојодиннх наука. Оскудица у нрнмерпма још јо осетнија у критичној логици, која је иначе изведена доста јасно. II Из ових напомена внди се да се може озбиљно приговорити избору уџбеника, који је г. Шевић нревео. Но изради овога уџбеника и но предговору пшпчеву опажа се да је Вормс млад човек, непознат у школској литератури. Са допустом свога проФесора Рабјера, Вормс је нрема великнм делима ирофесоровим саставио свој преглед ФилоеоФије, без ломоћн са других страна. Менп се чини да дело Вормсово није ни у Француској тако добро нримљено. То бнх рекао по томе, што од 1891. годнне ово дело није дочекало другога издања, а то у школским приликама Француским много значи. Уџбеник овај, који је г. Шевнћ изабрао из школске литературе Француске и пренео у српске гпмназије, нанисан је од ночетника, који, ма какода је даровит, неискусан је у школским стварима, а поред тога једностран, јер се свуда држи мншљења свога нроФесора. По избору овога дела може се тврдити да г. ПГевић није познавао сву Француску школску лнтературу овога иредмета. Г. Шевић као да је случајно наишао на дела Рабјера и Вормса ц одмах почео преводити из њих. 0 другим дел.има ове врсте г. Шевић као да није хтео нп разбирати. Нема сумње да у Француској школској литератури мора бнти уџбеника логике бољих, нотпунијнх, које су израдилн темељни писци, угледни зналци. Ја могу очнто ноказати да је оваква нретноставка истинита. — И ако сам добровољац у овој струци, ја инак познајем два уџбеника елементарне логиве, који би по доброти своје израде били за нашу средњу школу много подеснијн од овога уџбеника Вормсова. То су уџбеиицн од Лијара н Воарака. У нохвалу ових књига морам рећи ово:. ако сам у предавању логике имао нешто успоха (као што мислнм), то је долазило само • отуда што сам ирема овим делпма дотеривао и попуњавао уџбеник Вормсов. У свом нродговору г. Шевић каже, да со поред дела Рабјера н Вормса послужио н другпм уџбеницима, и то већином при истраживању ирнмера. Да је г. Шевић имао нри руци дела која сам поменуо, да се хтео послужити и другим радовима (као што је на пример књига Пола Жанета „Е1етсп1;б с1е рћПозорМе всЈепННсјцс е! с1е рћПо8ор1пе тога1е'" која је обилата одобраним примерима) — могао је из ових књнга извадити и у свој уџбеннк иренети много леппх места и погодних примера. Не норичем да би се оваким радом могао изгубити „тип књиге Вормсове", који ,је г. Шевнћ хтео одржатп, али сам иотнуно уверен да то не би био велики губитак за сриски уџбеннк. III Довде сам говорио о делу Вормсову, а сада пролазим на преводилачки рад г. Шевића. 1. Превод Вормсова уџбеника логике има на првом месту једну рђаву особину, која се но може ничим онравдати, када се тиче књиге, која ће уводитн ученике VIII разреда у философију: аревод г. ШсвиИк веран је фринцуском орнгнналу преко еваке мере. Нреводилац се дословнце држао Францускога текста, те сриски нревод на више места има нраве француске обрте. Та су места погрешна и ученицима нејасна.