Просветни гласник

18(1

радња главнога просветнога савета

.„аи тоуеп (1е себ ге§1еб \У огшб, 18б. С'ен1 V езргИ еи еДек цт сГ ађогс! сИп^е 1а гесћегсће... С'еа1 епсоге V езргИ дт... Г т1егрге(е... \У. 188. ...есккее... а 1' а1с1е (1е (ои§ 1ев геп»е1§пстоп1:б с^ие 1а зтепсо роббеЛе (1е,ја биг 1а тете диебИоп... ЛУ. 189. ...тајв аи соп1гаЈге а сопЈиЈге раг оп1ге беб оћбегуаИопв, <Је {'асоп а еп Игег ип епбетћ1е <1е сопс1ибтпб... Ж. 190. ...с'ез1 ипе јогсе паГиге11е, 1а /дгсе (1е Г ајјтИе, ецп еп1гате сез с1еих согрб.... 193. ...саг Иб боп1 1е рго(1иИ с1еб 1'огсеб па1иге11еб, поп тожз срле с1и ГгауаИ ћитат... \У. 193. ...1вб сагас1егеб... роиггоп! с!опе б1ге С01)б1 (1егеб сотте еббеп11е1б, сотте (.ктштГеигз раг гаррогГ аих аи1гез сагас!егеб... ЛУ. 207—8. ...сеие с1абве с1'61геб ипе 1шб јдгтее... \Х. 203. ХЈп 61ге ипе Љ1б оћбегуе, оп 1е ЛеДпИ раг V ететШе Леб сагас!егеб, СЈи'оп 1и! а Ггоиуеб... 219. Е1 раг 1а поиб бвгопб атепеб а сго1ге... Ш. 222. Ее рћПоборће аг^ћик б1иаг1 МП а аЛгеззе аи зуПодгзте ()еих бег1еб с1е гергосћеб. ЛУ. 234. 1^0 8у11о§1вте п'еб1 с!опо раб тог1 ал г ес 1а зсоЈавН^ие; с'еб! ип ргосеси ; 1)1611 У1Уап! е! с^ш вапв себбе 1ето1§пе с1е б.а рихбвапсе.. \\ г . 236. Ее тоуеп {.егте ез! бије1 . раг гаррог1 аи §гапс1 1егте... \У. 236.

...Средством гих правила... Шевић, 11. Ц заиста духје, који ире свега уиравља исиитивањем... И дух је који... тумачи... Ш. 13—14. ...расветљено с номоћу свију иодатака, којнма наука располаже ио том истом питању... Ш. 15. ...но на нротив да изводи редом своја посматрања на начин, како би могао извести скуп закључака... Ш. 16. ...енага ириродна је то, афинитет, која иривлачи та два тела... 111. 19. ...јер су оне производ ирнродних снага не мање но рада човековог... III. 19. ...ознаке... могу се сматрати као битне, као доминаторне у односу на друге ознаке... III. 38. ...пошто је та класа бића једном формулована... III. 46. Пошто је једно биће једном носматрано, то се деФинује целокупношКу карактера, које смо нашли на њему... III. 45. И тиме смо доведенн дотле да иоверујемо... III. 51. Енглески фидософ Џон Стуарт Мил уаравио је на силогизам две врсте замерака. III. 77. Силогизам, дакле, није умро са схоластиком; поступак је то још жив, који нам без престанка сведочи о својој моћи III. 78. Средњи термин је субјекат у односу са веКим термином III. 79.

...овим правилима... II заиста дух уиравља псиитивањем од почетка... И дух... тумачи... ...објашњено... са свима подацима, које наука већ има у том пптању... ...него на иротив да своја по сматрања изводи тако како би из њих могао пзвућп скуп закључака... ..,једна природна сила привлачи ова два тела, а та природна сила јесте аФинитет... ...јер су оне производ природних сила исто толико колико п рада људског... ...ознаке... моћи ће се дакле сматрати као битне, као домпнаторие према осталим ознакама... ...пошто је та класа бића једном састављена... Када је неко биће једном посматрано, то се оно деФинује према свима ознакама, које су па њему

И то ће нас уверити,.. Енглески философ Стуарт Мил замерао је силогизму двојако. Силогизам није дакле умро са схоластиком ; силогизам ,је жив поступак, и ои пеирестано сведочи о својој моћп. Према већем термнну средњи је термнн субјекат.

2. Због оваквог верног иревођсња често је неиравилан и ред речи у српском иреводу. Али представе « и р се находе здружене... с. 57. Да бисмо разумели под којим условима су ове операције ваљане... с. 61. „Петар је смртан" се находи у „сви су људи смртни"... с. 77. Шта вите то закључивање је некоректно. Њ. Прва четири начина су начини прве Фигуре. с. 86. Математички аксиоми или постулатн су судови... Ови огледи нрвога доба су морали бити веома слични огледнма детета... с. 108. Њихов битни поступак је, дакле, дедукција. с. 120. ...потребно је да претходно такову представу имамо. с. 129.

3. На више места ериски иревод није нимало тачан. ... 1еб ргосес1еб депегаих етр1оуе$ раг /' езргИ сћшб 1ои1ез 1ев бмепсеб... \\г. 184. Роиг 1е гетегдпег еха,с1етеп1 зиг 1е тонпе ехГег/еиг, 8ез зет с1о1уеп1 §(ге еп рагћи! е!а1. \\ г . 187.

...са општим поступцима, који се иримењују у свима наукама... III. 9. Да би нам могла дати тачна извешЛ(1 о сиољашњем свсту, чула морају бити у савршеном стању. III. 12.

...са општпм поступцнма, којс дух уиотребљава у свима наукама... Да би њега, научника, чула тачно извештавала о сиољњем свету, његова чула морају бити савршена.