Просветни гласник

ГАДЊЛ Г.1АВН0ГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

181

Оп тете атуе а »ићвШиег 1о1а1етеп(; 1еб 1Пб1гшпеи18 а поб бепб... XV. 188. оп а (1опс сШ зогдег а агЛсг 1еа беиб раг Јсб 1Пб1гитеп1б... XV. 188. ...1е бауапк с11егс11с а еИттег... 202. Б' аћог<1 рагсе ^ие 1' ебрп1 с1е 1' ћотте еб1 ЈтрагГаИ, с1 цис беб о1збсгуа^опб !ц беб га1воп тсп(б ие бегоп(, јата1б (оиз сГипе ехасИикЈе а!)бо1итеп1 ггдоигеизе. XV. 210. Сез1 се диг е$1 оЂ§егое с1апб 1а с1с6пШо11 (1и бтуе ([ие поиб ауопб 111сНдиее 1ои1 а 1' ћеиге... \У. 214. II 1трог(е с1оис Ле бауо1г ^иаис1 оп реи1 сПго С1и'ипе ћуроЉебе еб1 Јетоп1гее, ^ис за ргеиуе сб(: 1'аИе. ЛУ. 218. ...с'об(; (Јие, сопјггтее раг 1'ехрегЈснсе е! раг 1е га1вопетеп(, е11с 80 (хапб&гте еп Шеопе с1етоп(;гее. \У. 218. Се с^ие иоиб уеноиз с1е сНге нои« тоШге а сЈиеИеб саивеб (!' еггеигв ев(; воиипб 1е ргосеЈе аиа1одн[ие. \У. 222. оп уоггаН, раг с1ев сопвИегаМоиб апа1о§иев, дие, туегветеи!;... \У. 227. В'оп у 1 о 11П ои (; сев охргобвшнв? \У. 233. ...е1 баиб гесоиги' с1е ноиуеаи а 1' ехрепепсе аи1гетеп(; с^ие роиг 1ев уегШег. \У. 241. Раг сев оћбегуаИонв е1 сев ехрег1енсев, 1' ћотте аррггК дие 1ев (Н(Гегеп4в согрб п'оп(; раб 1оиб иие тете ребан(;еиг : И з' ћаШиа с1ев 1огв а 1ев дгоирег а се рот(; с1е \ие, сн с1еих ои 1го1в дгапс1еб са(;е§ог1еб; П еи {М иие ргеипеге с1аввШса(;1оп. \У. 254. Се п'еб(; <Ји' аргсв аоогг аш&г јогтс (1с$ дгоирез <1е јаИз ди' Н воп^еа а (Мдадег 1ев 1о1в (|и1 ге§1ббеп(; сћасиие с1' еИеб. "уу. 254—5 Сес1 поиб регте(; (1<: сотргепЛге соттеи1 1спс1 а вс сопбШисг асШеНетеп(; 1а вс1епсе рћув1^ие. XV. 256. ...саг оп реп(; во горгсвепкег иие сћобе Гаивве, ии сеп1аиге раг ехетр1е, запз сгогге циЧ] ех1б(;е гее1етен1. \У. 268. Ог 1С1 бапб с1ои!,е 1е ји^етен! роиггаК, т1егуеп1г роиг еотћаМге 1а гергевен1а(;1011 еггопео... \\ г . 269. Махв ргесЈветеи!; П пе 1е 1'аН рав;... \У. 269.

Шта више, инструментима се и замењују иогпуио наша чула... III. 19. С тога се указала аотреба да се чула иотиомогиу инструментима... "Ш. 13. ...научник изоставља... Ш. 13. Човечији је дух носавршен, његова лосматрања и закључивања иећс бити никада апсодутно тачна. Ш. 41. на то смо обратили аажпу у својој одредби мајмуна, што смо је мало час поставили... Ш. 47. Од вредиости је знати кад се може рећи да је једна хииотеза нотврђена, да јо доказ извршен. Ш. 52. ...аотиомагана некуством и закл.учивањем, она се иретвара у иотврђену теорију Ш. 52. Да видимо сад којим је узродима заблуда изложен ноступак аналогијски. Ш. 58. Исто тако, аналогим разматрањем видимо обратно. Ш. 67. Како је постао силогизам? III. 74. ...а нису узимали искуство у иомоћ, но само да би све законе оверили. III. 100 Тим носмаграњима и тим огледима човек учи да различита тела немају сва исту тежнну: навикава се за тим, да их нрема њиховој тежинн разређује на две или три велике категоријо, и тако постанља нрву класиФикацију. 111. 108. И тек иошто јс видео факге тако срсђене, могао је размишљати о томе да разреши законе који владају сваким од тих Факата. Ш. 109. Ово нам допушта да схватимо тежњу даиашње Физике. Ш. 110. ...јер ми можемо аредставити себи једиу лажну ствар, н. пр. кентаура, али не морамо веровати да у ствари постоји. III. 129. Ну суд се може без сумње појавити и осиоравати лажну предетаву... Ш. 130. Али ако он то не чини,... Ш. 131.

Људи су дошли чак до тога да инструментима потпуно замене наша чула... Људи су даклс морали мислити како ће чула помоћи с ннструментима... ...научник покушава изоставити... Прво што је дух човочји несавршен, и ието његова посмаграња и њогови закључци никада нећс сви бити апсолутно и неосиорно тачии. То је аосматрано у одредби мајмуна, коју смо поставили мало ире... Вредно је дакле знати, када се може рећи да је нека хипотеза потврђена, да је њено доказивање изведсно. ...то јест, ношто је иотврђсна огледом и размишљањем, она ое нретвара у доказану теорију. Ово што смо сада рекли показује нам којим је узроцима заблуда изложен аналогиски поступак. Сличним размишљањем видело би се да обратно... Откуда долазе ови изрази? ...а искуство су поново унотребљавали само да би оверили овс законе. Овим иосматрањима и ови.м огледима човек научи да различна тела немају сва исту тежину: он се отад навикну да их нрема овом гледипггу разреди на дво или три категоријо ; он наирави нрву клаеиФикацију њихову. И тек иошто јс тако створио груис факата , он намисли да издвоји законе који владају сваком групом тих Факата. Ово нам номажо да разумемо како Физичка наука тежи сада да се уреди. ...јср се може претпостављати лажна ствар, Ћа пример кентаур, а да сс не верује да заиста постојц. Ну овде би се без сумње могао уплести суд да сузбије погрешно представљање.. Али он то баш не чини ;...