Просветни гласник

202

наука и

настава

Познавање завичаја. Рачун. Четп.ри вида са неименованпи бројевима; бројеви иеограничени. Писање. Као у II разреду. Цртапе. Права линија, вертикадна, хоризоптална. Угао. Вежбања на квадрату. Певање. Хорали и родољубиве иесме. Скала тонова. Ноте, такат, паузе. Као што се види, наставнн се план слаже у главном са планом основних школа. Упада у очи много читање. Друге године (II разред) употребљује се две читанке, а треће (I разред) читанка за гимназије. Усиравно је иисање заведеио, и ако оно има доста противника. Читање се учи по методи нисо-читања, а не по методи нормалних речи, која такође има доста присталица. Буквар имају нов, на Фонетичко.ј основи. Треће године се рачуна са бројевима неограниченим, не само н. пр. до 1000. Ове је године покушано у нрипремној школи први пут, да се деца науче писати без табле и крижуље, но одмах пером и мастилом по хартији. Учитељ је веома задовољан успехом и вели, да се више неће ни враћати на таблу. На рачунаљци зрна су покривена с обе стране плочама и међу њима је толико нразна места, да могу десет зрна стати. Учитељ стоји иза рачунаљке и номиче зрна иза плоча на средину, и то само толико, колико кад треба. Нпр. помакне 5 белих и 1 црно. Колико имамо ? Ученици одговарају: Шест. Учитељ. Кад имамо шест колико имамо још? Ученици. Имамо 1 и 5, 2 н 4, 3 и 3, 4 и 2. Учитељ одмах одељује зрна на одговор ученика или им тим п помаже, ако не знају. Учепици држе и прсте на клупама и тако рачунаЈу. Учитељ. Од 10 кад одузмемо 1, колико остаје? Ученик (савије одмах један прст). Остаје 9. Учитељ. Кад савијемо 2. 3, 4, 5, 6, итд.? Учепици савијају но толико прстију и одговарају 8, 7, 6, 5, 4, итд. Учитељ. Колико је 9 и 1? Ученик (држи девет опружених нрста и један савијен, који одговарајући такође испружи). 9 н 1 чнне 10. Учитељ. Колико чине 8 и 2, 7 и 3 итд.? Ученици одговарају исто онако. Усмено се рачуна у хору, а и нојединце. Чим ко што не зна, одмах на ирстима иоказује. У очигледној настави видео сам, како им се већ у ирвој години тумачи „представа" , и то иа ова.ј начин. ,Ми можемо нредмет замислити, имати нредставу о њему, а да га не видимо. Кад кажем: дрво, шта ти се јавља? Представа о дрвету : стабло, гране, лист, цвет. Кад кажем кола? Представа о колпма: точкови, даске преко точкова, РУДа".

Из читанке је протумачена била у III р. позната народна приповетка Б1е 81егпЉа1ег. Тумачење је .отпочето са питањем : Шта нам је најпотребније? Одело и храна. Од речи су протумачене: (значења њихова) §и1, тШенП§, лтоћНћа11§, Е11егп, бои, које се налазе у прпповетци или се у разговору јавише. Тумачење није било тога часа довршено. При читању се пази, као на вишим степенима, да се изазове расиоложепе (81лтпит§) ученика за садржину, која ће се изнети. Понгго је то означивањем циља и кратким разговором о предмету постигнуто, предази се на сам предмет. Учитељ га прочита и затим настају питања, да се види, како су ученици схватили садржину. Уноредно с тим иде и тумачење речи. „Девојчица је била добра. Откуд знате ви да је била добра? Шта значи то бити добар ?" — Ученици на прво нитање одговарају наводима из приповетке (конкретан случај), те иосле у другом одговору |тек н^воде апстракцију. Пошто се комад сврши ученици му пзналазе моралну страну, нрепричавају га, читају, а у старијим разредима и иишу. Обично се напишу најважније фразе на таблу и остави празннна, као знак, да је нешто изостало, а ученици пишу после целину у своје вежбанке. Познавање завичаја се предаје у вези са шетњама по месту и околини. Отпочиње се са јнколском зградом и улицом где је школа, па се иде ка разним центрима варошким (цркве, општпнска кућа., трг итд.) Пошто су деца одведена нир. на железничку станицу, показане им пшне и железнице, тумачи се то после у школи и то с иомоћу слике и наставникова цртежа. Уче их и како се одлазн до железнице најкраћим путем, каквих има возова, како ( с ваде карте, како се иедељом добивају карте за одлазак и повратак, а само одлазак плаћа итд. Учитељ, дабогме, казује само оно, што ученицн ие би сами знали рећи. Навешћу овде још нитања гимназијскога учитеља Едмунда Хартмана, који је чувен као методичар и нисац уџбеника и унустава за математику. Он предаје математику у највишем припремном разреду н у најнижим гимназијским. Усмено множење. Колико 3 X 90? [3X90 = 270, 3 X 6 = 18, 3 X 96 = 270 + 18 = 288.] Један ученик ночне, други мора одмах нродужити, и ретко кад да једаи сав рачуп изради. Како називамо трећи део једнога броја ? Како четврти, како пети итд. Колико има сахата један дан? Шта је трећина, четвртииа једнога дана? Две трећине? Три четвртине даиа? Разлика дана и ноћи. Природан н грађански дан. Колико сахата највише пма прн-