Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

201

клупе ц стављају све у иокрет; оно неколпко секунада дубокога ћутања. за које време део мали свет размишља и снрема свој одговор па питаае наставниково; оно нстраживачко око, које нредази преко целе групе и тражи расејапе и неспремне; ону децу, која кад се прозову, искачу из својих клуна, дају гласно свој одговор и одмах седају. Од нрвпх часова, које сам имао срећу чутн у Гпсену, ннсам могао а да не хвалим онај полет, оно одушевљеље што га учитељи с помоћу својих питаља пзазивају у разредима. „Зар не треба тако да буде? шггаше ме један университетски тфОФесер. Зар Бизмарк није рекао: потребна је једна штука међу шаранима". И заиста, нико не спава у разредима у Гисепу; сваки се отима, што впше може, а наставник изазива сав тај интелектуални покрет. А према раду је и успех. „У добро уређеном разреду, вели Вссио, ') има само глумаца, ту иема тгублике; сваки је дужап да ту игра своју улогу, улогу више или мање важну, према комаду н према снособностима. Или, ако ће мн се допустити још једно ноређење, један разред треба да је као оркестар; јер и у оркестру има само радника. Различитост инструмената нредставља различитост способности. Сваки музпчар не свира од ночетка до краја комада, али нема ни једнога, који не свира, ма само за тренутак; свн прате комад ц пазе, кад треба да уђу у свирку, да испуне свој део. Сола су остављена за најбоље музичаре, а шеФ оркестра (то сте ви, господине наставниче,) управља радницима, окрећућп се час једном час другом и показује врхом свога штапа, кад је време да ко стуни у концерат ; он управља покрете гестима, погледом и узима свој инструменат, само кад осети, да радници слабе и да треба нојачати оркестар. Исто тако ни у разреду не би требало да има нерадних п мртвих, као што се то често дешава; живот треба да јури од клупе до клупе, да буди спаваче, продрма малаксале, нодстакне немарне те да једним н истим током води цео малп свет." Нека ми се не замери на овом дометку. Он нам тако очигледно приказује, што је најважније у настави: саморадњу, н најпоузданије срество: иитање. Важност саморадње "и питања је у иастави толико, да се заиста не може довољно нагласити јер „сано се саморадњом задобивено знање разуме нотпуно, стално одржава и од дубокога је васпитиог утицаја" вели Шилер.-) ') В. Уешго(, 1)( ј 1' епзе1§пешеп4 а Г есо1е. Стр. 384. -) В. ЗсМИег, НапсЊисћ Аег ргакЉсћеп Рас1а§о§1к. Стр. 281.

То су те одредбе, које ваља да послуже као тетеп1о свима наставпнцима за све предмете. II пошто се сви наставници према њима и управљају, то се у гисенској гимназији и иостизава онај склад, коме се свакн посетилац диви. Ну не треба мислити, да ове н остале одредбе, везују руке наставницнма п стављају препреке њихову саиосталном раду. На против, оне им допуштају слободније кретање, ближи додир са ученицима, јаче утицање на њих, а да све то не буде на штету заједничкога рада. 8. Приаремна школа. Наставнн је илан за прииремну школу. III разред Религија. Одабране приче из старога п новога Завета. Немачки језик. Елементи читања нисаннх и штамианих слова по методи писо-читања. Гласовно правилно н тачно читање члацака из прве читанке за Хесенску, штампане немачкпм и латннским словима. Нисање. Преписивање из буквара. ОртограФцјска вежбања. Слова немачке буквнце. Рачун. Четири вида рачуна, с бројевима од 1—20. Очигледна настава. НајнозНатнје животиње, по сликама од ГенЈетапп-а ; испуњеие животиње. II разред Релнгија. Одабране приче из старога и новога Завета. ЈГемачки језик. Вежбање у читању нз друге и троће читанке за Хесенску. Разговор о лектири. Вежбаље у препричавању. Учење мањих песама на нзуст. Хесенске скаске. ОртограФијска вежбања (2 часа недељно). Разликовање пменица, прндева н глагола. Иромена именица н нридева. Рачун. Четири впда рачуна с бројевима до 100. Очигледна настава. Носматрање животиња н биљака на сликама; заједннце у ашвоту; занатн; испуњене животиње. Иознавање завичаја. Леио аисање. Вежбање у усправном писању немачком и латннском. Левапе. Два хорала и осам народних песама. I разред Рслигија. Одабране приче из старога и иовога Завета; Црквене песме и изреке. Намачки језик. Вежбање у читању из читанке од 1)ас1е1веп-а. Разговор о лектири. Вежбање у препричавању. Немачке скаске. Учење мањпхЈЦАсаЈЈ.а^ на нзуст. ОртограФИЈска вежбања. Мањн^^фа&А^вези са лектиром. Глаголска иромен^.р^нб'ј'% трнно стање. Разграната проста речетм/,1.'>'"' >