Просветни гласник

212

ПРЕГЛЕД ПТКОЛСКИХ ЛИСТОВА

већа или мања извежбаност ученичка. За то би ирво требадо измерити извежбаност, па би се тек | онда могдо правидно нрорачунати и оценити заморавање. 2. Ведика је раздика у заморавању појединих ученнка. У овом се сдажу свеколика испитивања, али се не зна још ништа позитивио како се и у колико се мења заморавање у ноједпннм нериодима живота појединих ученика. 3. Утицај заморавања појединих часова врло је различан. 4. Прекид рада у подне није довољан, па да се умор од рада пре подне сасвим отклони. 5. У многих ученика још изјутра, нре првог школског часа, опажају се знаци умора због недовољног спавања. Ово је велико зло, јер је то и најбољи знак сталног преоатереСмвиња. Ученик се

није одморио од рада, а опет почиње радити, и то тако иде из дана у дан, целе школске године. Из овог приказа видеће се да нам је писац показао да зпамо како има доста ствари које ие знамо. А зиати да се још доста не зпа, и то је великп напредак. Само кад се има воље п кад се мисли о будућпости, опда је ово, можда, прва погодба да се оно што се зна да се не зна н сазна. Писац нам је указао пут којим треба ићи, па да се то и постигие. Једно опо, а друго и што нам је скренуо пажњу да почнемо н сами о овим стварима внше размишљатн н испитивати их, побуђује ме да ову његову расправу најтоилије препоручим, као што сам п /нг Ну§1епе с1ег АИхиС (1Гр. Гласник за јануар ов. год.). Л »уб. М. Нроти!..

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИ ЛИСТОВА

ИеШсћгШ ГПг <1а§ (хуп1па81а1« г е8еп. Негаиз§. V. Н. Ј. МпИег. ГЛ Јаћгцапд. Берлин, 1897. Свеска за новембар. У овој су свесци расираве: „Пптање о школском лекару" од директора гимназије у Дармштату д -р П. Детвајлера, и „Ксенофонтове Меморабилије као школска лектира" од гимн. цроФесора д-р П. Дервалда. Писац прве расправе био је одређен, да, поред лекарскога известиоца ])-г тес1. Ј. Тирша из Лајпцнга, 25. скуцу немачких лекара са школскога гледишта реФерује о питању о школском лекару. И један и други, сваки са свога гледишта, држали су исцрпне говоре о овом важном питању наставе и васпитања, а обојица су се сложили у овим тачкама : 1) Сарадња лекарска цотребна је за решење шкодско-хпгпјенскпх иитања. 2) Службеним лекарима треба свуда поверити одобравање планова за зидање школа као и хигијеаски надзор над школеким зградама. 3) Према досадашњем искуству ирепоручује се постављање оФпцијалиих школских лекара, поред службеног лекара, за основне школе по великим градовима. Рад ових лекара, не утичући на дужности службеиих лекара, треба да се простире на хигијену школских зграда и школске деце. 4) Уређење хигијене наставе, заједно са иитањем о преонтерећености, врши виша школска власт, којој иринада и један лекар као стални члан. 5) Досадашња исиитивања о заморности школске деце нису још донела последњи суд с погледом на њпхову практичну примену у школи. Препоручује се даље пспитивање у овом правцу, које треба да врше лекари и школски људи заједно, а којима ваља свуда за основ узети сгварне односе наставе. 6) Јако се жели, да се наставници, свих врста школа, а нарочито управитељи, уиознају са основима школске хигијене, како би их

могли практично изводиги. — После дискусије, у којој су се у главном сви слагали са референтима, скуи је из тактичних разлога донео ову оишту ресолуцију: „Досадашња искуства показују постављање школских лекара у опште као потребно. Рад ових школских лекара треба да се простире како на хигијену школских зграда и школске деце тако н на стручно суделовање у хигијени наставе". Свој говор, нешто скраћеи, изнео је Детвајлер у овој свесци. Он нолази са овог гледишта. И ако је, у ширем смислу, иозван да у овом иитању да своју реч сваки коме је на срцу добро деце, дакле барем сваки отац и свака матн : ипак главна одговорпост пада на лекара, који има да васпитава тело, п на учитеља коме је иоверен поглавито дух ученпчки. Унутарња веза између телесног н умног рада спаја вештину лекара и васнитача; они имају један од другога шта да науче и с тога морају обојица у једном смислу да раде. Ну између њих мора биги и иеког утврђеног односа. Имајући у виду црилике у средњим школама, говорник мисли, да гимназиски наставници у општем интересу треба да од школе уклањају велику зависност у свом раду, коме су посветили живот свој. Јер ни најподобнији старешина, ма то био и лекар, и најбољи прописи за хигијенску наставу не би ништа помогли, кад се не би сваки у свом наставничком послу трудио, да наставу хигијенски одржп до нојединости. Тако, можда, решење садашњих школских питања а, свакојако, иснуњење садашњих задаћа стоји у првом реду до личности, тсоје се посвећују наставничком позиву. Досадашњи доста инФериорни положај и неирекидно иреоитерећивање наставнииа можда су узрок, што многе одлпчие снаге не цриступају наставиичком реду. Младићи, као деца нашега времена, из частољубља не ступају у онај ред, одакле не могу доћп до виших аоло-