Просветни гласник

ОЦЕПЕ II ПРИКЛЗИ

211

наирезање. А из овог нзлази да не треба наивно веровати као да је промема у раду кадра да откдони умор, на и ако је корисна, јер су већ н прекиди при промени рада извесно срество за одмараље. Нрн том сваки наставни предмет и не тражи да се ученнк нанреже у истој мерп. Ну, ннје само промена рада који папредак иотномаже, него и расаоложење са којим се рад из појединих иредмета наставља. А по себи се разуме, да иромепа не сме бити нагла н честа, јер би се ииаче у души ученика изазвало непријатно осећање. Алн ипак пе треба веровати да је умор отклоњен, ако се прп промени рада одржи расположење и свежина у раду; умор се отклања, ако се у истини ученндима даде могућности да се одморе. У Р а ДУ је главно што се дони — поузданост а не брзина којом се ради; то признаје већина, па ипак до сад се више испитивала брзипа него ноузданост, која од нрве зависи, то јест, што се брже ради (на пр. у рачуну) то је више погрешака и обратно. Што год учепици више раде, све више се заморавају, а што год се даље спорије ради, све ће мање погрешака бити. Наук је из овога, који можемо извести, чист н јасан: другог, трећег и четвртог часа рада у школн треба лакше радити, па ће се внше урадити, јер ће рад бити тачнијн и поузданији. А поред овог постићи ће се и то да ученици могу и дуже радити при свем том што упоредо с радом иде и заморавање. Само ова тачка, коју нам је писац расветлио, па је довољно да се увиди вредност ове расправе, јер нам показује како да сачувамо учеиике допекле и од преоптерећивања духовннм радом. Ирема овоме несумњиво је и то, да се заморавање и умор из паставе уопште никад не могу отклонити. Вежбање, без сумње, умањује заморавање. Ко је у раду неизвежбан, пре се умори, а извежбаност се постиже дужим радом. Хоћемо ли, дакле, да сузбијемо заморавање у ученика опет нам је једно од најважнијих срестава рад, који умор н проузрокује. Ако би наставници хтели да ученици при ирвој појави заморавања прекину рад, наступила би опасност да нећо никад ни постићи потребиу им извежбаност; ми би васпитавали мекушце, који бп у душевном развитку остали сасвим уназађени, неснособнн за рад, а ипак не би од заморавања остали сачувани. Нзлази, дакле, да ко бп хтео избећи заморавање, морао би не само рад него и самн живот избећи, ношто знамо да чак н будно стање само но себп заморава; а и живот без рада заморава. 15ато и ннсац с правом узвикује:

Киг сТаз Ма88 181 е8, тогаи!' а11е8 апкоттЂ. Треба радити, али само до извесне тачке; продужили се рад п преко ове, онда ће бити само штете. Ту тачку треба иаћи и то на основу искуства, и онда узети то као границу, до које се сме да ради, и после које треба да дође одмарање. Али је то врло тешко, јер границе рада зависе од врсте рада, од узраста учеиика и њихове способности за рад. Са овим се свакн од нас може сложити, јер, збиља, ако је рад тежи, мора се пре прекинути, а ако је лакши, може се више и дуже радити, па да ипак буде успеха у раду, особито кад је ученик издржљивији а јотн и старији. Оценити да ли је неки рад лак или тежак за ученике, можемо брзо нарочито кад смо дуже радили у гаколи и кад добро познајемо индивндуалне особнне њихове. Године и узраст ученика увек су нам познати, али издржљивост и жилавост у раду треба испитивати и то стално; испитивати издржљивост у почетку године, у почетку и на крају једне недеље рада, при крају године пред школсКи одмор и после сваког дужег одмора. А ово је већ теже, за то се тражи п наша издржљпвост, правилније и дубље испитивање и оцена свих ових момената. Кад се пак па ово у будуће обрати озбиљна пажња, кад се резултатн испитквања правилно изведу и носле у нрактичном раду нримене, онда ће се, без сумње, и нреоптерећивање школске омладине у знатној мери сузбити. Нисац нам и у томе показује понека психолошки оправдана Факта, о којима у нашо.ј литературп и нема сномена. Тако је експерименталнпм нутем утврђено да је ученичка снага за рад најјача првог часа, али је ипак тешко показати меру заморавања, јер се не може да зна колика је извежбаност ученика за поједине радове. Нрн овом испитивању опазила је се и велика разлика у резултатима рада појединих учеинка. А из овог је јасно да, кад се хоће да сузбије преоптерећивање ученика, не треба водити рачуна о већини ученика, и гледати шта је за већипу много, него и о сваком поједином ученику, који има и мању способност за рад, и да ли се лакше и брже заморава. За овим сад износи писац укратко испитивања о преоитерећивању ученика од 8сћи12е-а, Оећгеп-а, НлсМег-а, ћпе<Мс11-а, Кет81е8-а, Ке11ег-а, ЕШп§ћаи8-а, Те1јапШс-а и Спевћасћ-а, па их опда п оцењује. Напослетку писац изводи па оспову својих испитивања као и напред споменутих испитивача ове закључке о утицају наставе: 1. Да се у току једног школског дана јављају знаци већег заморавања, иа се ово засад и не може довољио да измери, пошто га, без сумње, сузбија