Просветни гласник

210

ОДЕНЕ И ПРИКАЗИ

би се разазнадо како има звезда које се за време делога окретања находе над хоризонтом и да се зову циркумполарним звездама.') Оне попуњавају извесан део небеске лопте или да се изразимо геометријски нспуњавају једну калоту лоптину коју ограпичава један мали круг. Из простога обзира еиметрије може се замислити да таквих звезда мора бити и на јужној небеској полутини и ако је то нашем погледу одузето за вечита времена. 2 ) Овим су дакле нодељене све звезде у три класе: такве које никад не залазе или их никад нећемо видети и такве, које излазе и залазе. Даље се доказује да су сверни полупречник диркуполарних калота једнак са по') Место иосматрања је као што је нознато севериа нолу-донта али то неће шкодити, да се наиомене да је све исто што се односи на које место на јужној лонти и да је само друга Физиономија, неба. 2) Оба ова круга звади су Грци арктички и аптарктимки ну н<* треба их заменити са поларним круговима.

лусном внсином ц да је центарнп угао који одговара зони звезда које излазе и залазе — једнак = 180° — у. Круг лоптин сваке звезде из ове последње зоне распада се на два *у опште неједнака дела један део: видљивога лука а другн невидљивог.') Само за звезде једнаких кругова оба су лука један другом једнаки. По чем је окретање око осовине једнолико то је видљиви лук у исто доба и лук трајања а лук невидљивости сразмеран трајању невидљивостн. Ако би се дали примери с бројевима они би помогли то да бп припремили врло корисиу радњу а на име преобраћање ступњева у мере времена и обрнуто, па се пос.*е на вештачкој небесној лопти контролише резултат рачунања. (МАСТАВИЋЕ СК) ') Ови изрази су угоднији од дневних н ноћних лукова, јер се на сунде примењују као и на ненокретне звезде.

ОЦЕНЕ И ПРНКАЗИ

Ули- {ЉегМгДип^ха^е \оп Бг. ЕшП КгаереНп, Рго&ззог (1ег РзусМаМе 111 Не1(1е1ђег§. 1897. * * * Ни у једнога културнијег народа није, можда, мање урађено, да се омладина школска сачува од иреоптерећивања школским радом, него у нас. Ово је питање у нас и дапас, тако ре^и, мање више ако не непознато а оно бар новија ствар. Док други чине све што се може, да се ученицима олакша умни рад, дотле ми о томе слабо и водимо рачуна. :!ато понеки наши наставни програми из дана у дан траже све више. А уноредо с тим као да се увећава и утврђује број наставннх метода, које најмање имају права да се тим именом назову, јер нису израз психолошких закона и захтева. Узрок је томе нешто у погрешном разумевању задатка васпитне наставе у основшш и средњим школама 1 ), од које се на нрвом мосту тражи што више знања, иа чак и систематског зиања, а нешто и у непознавању закопа по којнма треба да се одабере наставно градиво, иа после и обради. Тим и само тим може се тумачити како то да се на пр. изриком тражи да учепиди из неких предмета (као из математике) у нижој гимназији још у ирвом и другом разреду савладају што више тер') Покушај да се и овај у нас ночне сасвим праведно схватати донеће ирви број Архива за философију итд.

мина, као да су ови били и почетак у развнтку тих наука, које у осталом нису крајња сврха ни целе средње школе него само средство да се ностигне извесна идеална сврха. Чини ми се, с обзиром на горње, да Је време пречпстити питање о правом задатку средњешколске наставе, па према томе изменити и поправитн наставнп програм, и удеситн да наставна метода буде сгрого према психичким законнма развијања ученика. На тај ће се начнн најбоље и највише сачуватн омладина да се не преоптерећује. А тада ће и радови као овај, који хоћу да прикажем, бити од нраве вредности, јер ће потиомоћи да настава буде правилнија, па ће имати и већег успеха у раду, који при свем том неће сатирати ни ученнке ни наставнике. Нисац је нокушао да више експериментално покалсе како утиче настава на тело и снособност ученнчку за духовни рад. Он је дошао до закључка да је умор у извесном степену онште стање, које целог човека измени, па ма какав рад да га је нроузроковао. Чак и будно стање сано но себн, без нарочитог духовног шш телесног рада, заморава. Зато у вече и не можемо да издржимо јача напрезања ма у ком правцу, иа се напослетку осети н потреба да се снава. Кад се од овог нође, потнуно је јасно да треба воднти рачуна о умору у настави, па и ако она каткад не захтева. нарочито духовно