Просветни гласник

КЛУКА и

се одмах увиђа како она описује правилан круг. Небеска се лопта окрене у 24 часа око једне линије иди осовине која пролази кроз место посматрачево и представља се да се са тога места и не помпче, чим је створена могућност да се на небеској лопти издвоје извесне тачке. Ако сад подулопту која се над нама над нашом главом допунимо другом половином испод ногу онда добијамо појам о зениту и надиру и осовини око се које окреће пебеска лопта, као и северни ијужни по ./1ус. После овога ваља слупгаошша показати паралелизам кругова, које путање описују поједине звезде. За овнм се може показати да су хоризонталне ираве које се повлаче одтачака излажења и залажењаисте звезде, — ииралвлне. Између тих иравих има једна линија која пролази кроз место на којем стоји посматрач а да па овом хоризопталпом пречнику стоји управна. Овим су дате четири кардипалне тачке па хоризонту. Природно је да сада ваља на тим радити, да све ово ностане и ученичка спојина, а то како предавањем тако и захтевом да се ствар изложи и потребним дртежима. Између ових питања је једно од важности : по што је дата одредба о јутарњој и вечерњој даљини, ваља дати узајмни однос између оба хоризонтална лука ма како да је ово нросто то, било да је одговор ученнка нсправан или лажан или непоуздаи, ваља нарочито пазити да ли се ствар разумева. 1 ). За овим ваља показати како ће се кроз подневну линију (северно-јужну) за тим кроз зенит и надир земљнн новучена једна вертикална равнина и ова меридијанска равнина коју из небеске лопте одсеца меридијан, један главни круг којп треба посматрати нз ближе. После ће се показати да овом кругу припадају оба полуса. Да би се коиструисала подневна линија ваља употребити позиати граФиски начин. Сад су дакле позната два највећа круга небеске лопте: Хоризонат и меридијани. Ка сваком од ових долази сад још по један а по имену први вертикални који има у себи зеннт, надир, источну ставник у стању да иредстави згодис карте звезда п» исеченом хоризоиту — то је довољио као и уиуство да нађу гдавне звезде као в. медведа, малог м. Сиријуса, Ирокиона, Вегу и неколике груие из тако зв. животињ. круга. ') Једва се може веровати како је тешко да се учврсти овакав ирост однос стЈари. Писац ових редака има једно ис.куство који је имао усиеха у математич. наукама у сличиом случају дао овакав наиван одговор : липија која снаја тачку излажења и залажења неке звезде пролази кроз место посматрачево. Вез сумње ово није ништа друго до одсуство мисли које не би постојало да је се однеговала ирава очигледност. НАСТАВА 209

и западну тачку и полутар (екватор) којн од оба полуса подједнако одстоји. На моделу се може показати да овај иоследњи круг сече и хоризонат у двема тачкама н да су то само источна и заиадна тачка. Још се сад може корисно уводити појам о нолусно.ј висинн и екваторској висинн, за тим показати да се ова два лука донуњују до 90°. Све нојмове, чињениде и днФенидије добнвене овим путем требало бн утврђивати како би ностали трајна својина ученика. То ће се постићи питањима и одговорима, цртежима које би ученици требало да умеју без напора нацртати, и на табли и у својим свескама а сем тога упућивањем н на само носматрање. Нека се дакле понове свпх девет тачака (места па којим стојимо, четири кардиналне тачке хоризонтове, полуси, зенит н надир), за тим три праве линије (подневна липија, западно источна линија и осовина обртања) а за тим четирн главна круга, (хоризонат, меридпјап, први вертикални и окваторскн). За овим ваља посгавити ннтања шта би било са екватором кад би се полус са зенитом поклонио, или под којнм би се погодбама обртна осовина поклопила са подневном линијом. У овом се правцу не може много учинити јер тек тада кад се геометрија може употребити онда је могућно зидати зграду лепо и темељно Ми не поричемо да је сазнање тек онда ваљано кад се црпе из саме ствари јер је и интерес за сазнање жнвљи а номоћу модела не. Али, с обзиром да нема за то друге могућности, онда се морамо задовољити и тим да се цостигне највиши смер — упознање са небеским појавама. До сада писмо говорили о малим лоптиним круговима по којима безбројно много звезда тече у колико, разуме се не леже на екватору, али од сада морамо и о том проговорити. На моделу се мора лепо истаћи разлика између малих н великих кругова. Ако имамо посла са учеиицима нешто мало најпреднијим то нам ваља нарочпто нагласити да је та суиротност за лоптину површпиу нотпуно једпака, као што би та супротност била у равнпни између круга и праве линпје. ') Ну није било разлога да се нацрта ма који од паралелних кругова. Да то буде, ваља. тек онда, кад се да прилике и то је да се нарочнто прати излазак и залазак звезда. За то су довољпа носматрања само једне ноћи, да ') Сваки наставник који пази на то, опазиће, да кад се ученици унитају да нађу најкраћу раздаљину двају места која не леже много далеко једно од другог и од исте полусне висине и то на глобусу на којем су нацртани наралелни кругови, што везују ова места, да треба много ногодаба како би се прок.рчио пут правом разумевању. Ако се по горњем иачину лено објасни право значење северне нраве линије онда је лакше савладати сличне тегобе.

28*