Просветни гласник

218

К 0 В Ч Е Ж И Ћ

није више могао; тек у размаку од 10, 15 иди и нишо милиметара могао је тада ос<јтити оба врха. То ће рећи: умним радом наступа код учеиика замореност, која смањује осетљивост њиховог чула додиривања. Наиротив, у данима у којима ннје бидо шкодскога рада, није се показало никакво веће одсгупање у осетљивосги додирнога чула; омладина је и у иодне, онако исто као и у јутру, била осетљииа у иримању спољашњих утисака. I Ео овом Гризбаховом методу предузимао је 1)г. IУшЈпег знатан број мерења на ученицима и добио богат статистички бројни материјал, из којега се могу изводити многи интереени закључци. Најважнпје од њих изиећемо онде у кориет учитеља, родитеља и учепика. Пре свега ваља напоменути да, према Багнеровом мерењу, у школу но долазе сви ученици одморни; јер се код гдекојих још аре школских часова добија број већи од нормалног. Или су такви ученици напрезањем претходнога дана били толико заморени да се, на жадост, ни спавањем не могоше опоравити (ту је констатовано стварно преоитерећивање утицајем школе, штаје, срећом, врдо ретко сдучај); иди су такви ученнци од куће до школе имали да пређу далек пут; иди су они иак, бедпи нредставницн оног, жаљења вредног, тииа нервозниг ученика. Интересно је посматрати, како природа код разних индивидуа раздично дејствује. Тако, нервозни ученици, иосле првог или другог часа шкодског, ноказују внше свежнне и незнатнији умор, него ире наставе; онн су утицајем воље увећали своју радну моћ ади само на рачун брзог трошења задишне снаге; јер после трећег и четвртог часа такви су ученици показивади јаку замореност и тодики број шестарског размака, да се јасно увнђада изнуреност. Друкчије је било код учоника, који долажаху у шкоду уморни са велике даљине, имајући, у остадом, здраву -конституцију. И они су често показивади опорављење иосде првог пди другог часа; ади је то ншдо иа рачун неиажљивостп и несуделовања у настави. Кад су се такви ученици за прва два часа, управо рећи, испавали, пратили су наставу обичном својом пажљивошћу и ноказади нормалне бројеме заморавања носле трећег и четвртог часа. Нарочито је вредно да се види, како настава појединих предмета утиче на заморавање оних ученика који су нОрмално одморнм, који у школу додазе свеже снаге за иаставу. Ниже показани бројеви, и из њих нзведене истине, даће нам о томе јасну представу.

Између 8 ученика, на којима је мерење вршено једпога дана, 3 су аре самс наставе могли осетнтн два шестарска врха у незнатном размаку од 2 милим., код друга три биоје осећајни размак 6, код седмог 8, а код осмог 10 милим. Дакле, шесторица су ире наставе били одморни, а двојица у неколико заморни. Но ио свртетку наставе од два нрва часа био је бројни однос заморепости код тих осам ученпка овакав: Од нрве тројице (с размаком 2 мм.), .један је показивао број 7, други 8, а трећп 9 мм. шестарског размака; код друге тројице (с размаком 6 мм.) нађени су бројеви: 9, 10 и 10. Најпосле, код оне двојице, који су још пре почета школскога рада показивали повишеие бројеве (8 и 10), један је на свршетку иоказао размак само од 10 мм, а други пак врло велики, 21 мм. Оба она ученнка, код којих се линија заморавања завршује великим бројевима 16 и 21, беху посве нервозни, анемичнп младићн, који немају довољно Физичке моћи за издржљивост школске тегобе. Остади ноказују са свим нормалне бројеве заморавања. Онога дана кад је мерење вршено код поменутих осам ученика, бида Је трећега часа гимнастика с играњем у слободном ваздуху. Резултат мерења посде тога часа од особита је интереса. Час играња дејствовао је у ает сдучајева на опорављење (међу којима су, ирнродно, и нервозни); ади у три случаја бно је — несумњив замор ! 1!рло добро примећује на то д-р. Вагнер : „Играње, дакле, неке ученике заморава а неке опоравља, што је појамно кад се има на уму раздично судедовање у игри. Заморени су, свакојако, они ученици, који су се живо кретади у игри, док су одмории они, који су се у игри држади пасивно. Овде, дакле, на оиорављење утиче не енергично кретање, већ само мировање или умерено крета ће. Према томе, часови гпмнастике, у којима се озбиљно гимнастикује, не могу се сматрати као часови за опорављање, као што не могу ни часови играња, у којима се енергично игра. Од енергичпог вежбања на гимнастичким сиравама не може се ниуколико очекивати утицај који опоравља, док ед часова играња само погодбено". Багнеровпм мерењем утврђено је и колпко заморно дејствују иисмени гиколски радови: бројеви замореиости носле таквих часова пењу се одвећ несразмерно. Но то је и сасвим јасно. За време писменога рада сваки, мало марљпвнјп ученик, ради с иуном пажњом целога часа; јасно је да такав час мора дејствовати заморније него обичан час предавања, у коме се већина учепика може да користи иепажљивошћу у већој или мањој мери. У