Просветни гласник

8 0 В Ч Е Ж И 11

219

школској практици требало би бар из ове истине дрпети користи, иа једнога дапа не давати више од једног писменог рада, и то вазда ирвога часа. Кодико штетно утичу на моћ ученнчке радљнвости два узасобна писмена рада показао је д-р. Багнер нарочитим опитом: за прва два часа без иаузе. дата су на израду два писмена рада (из француског и немачког језика); добивени бројеви показали су да је такав непрекидни рад дејствовао одвећ штетно: изванредно ведики умор, нроизведен тиме, ннје могао бити више откдоњен паузама посде њега. На завршетку поменућемо и утицај наставног материјала на заморавање ученика. Ту се показује одвећ важна истина, да личност наставникова утиче много више пего сам материјад; тј. енергичан наставник може ученицима учинити заморним и релативно дак предмет, нпр. историју или јестаственицу; докде опет немаран наставник може и самоЈ математици одузети њену заморљиву жаоку. Идеал наставников био би управо тај, да и норед најтежег материјада уме да одржава будну пажњу ученичку, али тако, да је рад ученика праћен осећајима задовољства. По себи се разуме, да је у материјаду разиих струка има и разног утицаја на заморавње: по та разлика није одвећ ведика. С. >*< ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

Школе у Француско.ј У разним школама у Иаризу и код Париза чино се покушаји с методом Толоа, која се оснива на том, да деда зидају и разоравају. Дете тражи у Фијокама свога ормана слова од цинка, ла их ређа и саставља од њих речи; за тим их разорава, на их опет наново саставља (Ме11шг1е шиуегбеПе (1е 1ес*,иге, гГ огНш^гарће е1 г1о са1си1, аи тоуеп <1е сагасТегев тоТиЛел. Рат, 1)о1аЈ|'гауе.). * * * Прва своска иотпуног каталога Париске Народне Библиотеке изишла је. Цео каталог изнећо око 80 свезака, а дела библиотока има 3,000.000 књига. Каталог је уређен азбучним* редом ио •иисдима. Друга серија тога каталога обухватиће анонимна дела, а трећа је одређена за иарламентарне документе, новине, часолис.е итд. * * . * Калуђор Русело пронашао је говорни апарат, који је згодан, како за истраживање тако п за наставу за глувонеме. Школе у Шведсмој Учитељска школа за ручни рад \ Неесу славила је прошле године своју 25 Јодишњицу. Томе је заводу задатак да образује учитеље за иаетавнике самостал-

них школа за стручни рад, или у вези с основном школом. Првих 10 година држани су само годишњп курсови тога завода, који су имали сврху да даду образовање младим људима, којн желе да се одаду позиву учитеља за ручни рад. Од 1882. године уведени су место њих кратки курсови за учитеље и учитељице, који су већ у служби. Сваке године било је 4 таква курса, и то 2 летња и 2 зимска. Један је зимски само за учитеље, а један само за учитељице. Настава је бесплатна; предмети су ови: Педагогика ручнога рада, Историја Педагогике, Психологп.ја, рад с дрветом, цртање и свакодневна гимнастичка вежбања. Магеријал, алати, а. у колико је могуће, и сами станови дају со ноходиоцима тих курсова бесилатно. Ствари које су они сами израдили ирипадају њима самима. Посетилаца пма годишње преко 200. Од како постоји тај завод у Неесу походиле су га 2723 особе (2040 ПТвеђана и 683 иностраиаца); а од 1895. године постоји годишњи курс за образовање учитеља и учитељица за дечје игре.

Школе у Енглеској Године 1887. било је 1684 реалке (ветепсе 8сћоо1в) са 6300 разреда и 103.088 ученика; 1896. године било их је '2583 са 10300 разреда п 196.185 ученика. Од 2583 реалке, биле су 144 потпуно уређене, научне школе са 16.654 ученика. Па испите је дошло 91.300 учснпка, т. ј. 16.863 мање но 1895. године. — 18.95196. школске године ,(т. ј. од октобра 1895. до краја августа 1896.) у 20161 основној тколи са 2.250.070 ученика предавано је цртање. — Државна помоћ за цртање у 1896. години била је 3,524.480 марака. И у 873 вечерње продужне школе, у којима је било 40.459 ученика, учи се цртање. Држава им даје иа ту сврху 42.100 марака. — Било јо разреда за ручнн рад, у вези са основним школама са 83.220 ученика, ц на то је издато 390.000 марака иомоћи. — Број уметничких школа и уметничких разреда (рачунајући ту и 80 реалава са уметничким занатлнјским цртањем) био је 1851. Школе у Сједињенинг Државаша Од 476 колежа Сједињених Држава само су 107 завода искључиво за мушке, међу њима 3 војне академије, политехнички ииститути, индустриске школе п богословије. Само 14 колежа посећују искључиво девојке, а осталих 355 школа походе оба пола заједно. 1896.—97. школске године (од септембра до јула) походило је те школе 100.000 ученика и 35.000 ученица. Овде нису урачунати многобројнн приватнн д •војачки панснонати (око 150), који имају курсове колежа. Но судећи по маленом броју самосталних жонских колежа, може се узети, да су оне девојке, којо уче заједно с мушкима, боље наоружане за борбу за живот, него оне, које се васнитавају у жонским нанспонатима. * * * Католички женскн универаитет у Вашингтону. — Католичка црква у Сједињеннм Државама, која је етворила од Католичког Университета у Вашингтону већ знатан научни завод, хоће сада да д ;1 нрилике за университетсгИ) образовање женским члановнма. Са евим *