Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

467

те неће, за .вубав оног једног ученика, којн ће ноћн у гимназију, тридесет других приморанн битн учити оно што је за сво могуће обзире н нридике животне непотребно и бесмислено. Осим споменуте штете коју има основно образовање дангубном, бесплодном наставом граматике, уочио сам да се деца ни самом процесу читања, шчитавања не уче нриродним, редовним путем, но да се и ту веома често упада у механизам. Већнна учитеља не номишља да лено и добро (држнм да се то м нсли нод иејасним изразом ,течно") читање треба да је прнродна послсдица таког читања, које би се вршидо, не због самог процеса читања, шчитавања, но због постпзавања, схватања, примања у ској дух саме оне садржине која се чита; губећи из вида ту веома важну ствар, учитељи пуштају децу да дотлс читају једне исте комаде, док их у подак, или сасвим не науче на памет, дое нх не почпу читати . гечно." Но на тај начпи, кад се чита једиа ствар, п пошто пам је њена садржина позната, нарушено је начело да се читање учи читајући не због самог процеса читања, но због саме ствари. Учптељи, бојећи се за своју судбину, држе да ће онај комад пред надзорнпком бити боље нрочитан, који је дете неколнко иута чнтало и скоро га на памет паучило. Учитељи очигледно и скоро не поилају да би дете поједине комаде боље, леите читало, кад би их читало мање, ређе. Зашто ? Зато што би на тај пачин имадо нрилике да током целе године чита ново и ново комађе, т. ј. да чита са интересом. Драж вазда нове, непознате т. ј. занпмљиве садржине допринела би да се тешкоће читања саме од себе, у забави смањују и ностепено нестају, и деца би тек на тај начин читала не само своју читанку, као што већином бива данас, но сваку штамиану књигу, лепо и разговетно. (Израз „течно" навлаш не сиоменух: чинн мн се да је баш тај незгодно употребљени израз могао у овој ствари начлиити забуну. Читање треба да је добро, лепо, разговетно, а израз „течно" пе само да то троје у себн не садржи, но као да их и искључује). Данашњпм пак начином, деца истина понеки нут чптају врло брзо и ./гечно," али ће пажљивији посматрач свагда уочити да је дечји дух и њихово ннтересовање далеко од читанога предмета и да исти Читач неће сваки састав тако лако и брзо читати.

Да бих одлакшао нреглед свог разлагања о настави српског језика у осн. школи, стављам овде ову кратку, но, како ми се чини, верну и исцрпљену карактеристику данашњег рада у том предмету: 1. више од иола времена утроши се на учење граматике, која ничему не треба;

2. учи се сам нроцес читања, који је на тај начин изашао као главна ствар, а у нстпнн је само споредна ствар; 3. читају се поједини, самн но себи занимљиви, комадн из читанкн дотле док их деца у полак нли сасвнм на намет пе науче, т. ј. док им не иостану толико обичнн, незанимљиви, досадни, да им је од силног понављања неукусан п етички и естетички део њихов, ц прича и морад из ње; 4. радећи на горњи начин, наставник је пропустио да са ученицима целе године, једно за другим, чнта нове поучне и забавне комаде, који би деци, за то што су их занимали, заједно са својом поуком вечно у памети остали. Разуме се да се који комад сме и понављати, али само тада, ако је интерес, прави интерес према читаној ствари толики да понављање ништа нећ« шкодити занимљивости и добром расположењу, без кога- не усуђујмо се никада никакав наставтш објекат пред васпитаника износити. Учитељ треба у том ногледу сасвим да се угдеда на иозоршпие унраве, које само на истински „захтев нубдике" понављају једном давате комаде. — „Али ће од тога патити нроинтивање и утврђивање знања дечјег!" — То је само привидно. Вара се свако ко мисли да пропитивање игра иресудиу улогу у дечјем учењу, — у иропитнвању деца свагда исрадо учествују, оно нх замара, оскудица занимљивости, новости чинп, те оно не утиче на њих у позитивном правцу. Нека пропитивање буде што краће, што брже; — деца само онда уче, кад слушају учитеља. Па и оној неизбежној коднчини пропитивања неизоставно треба дати изглед новости.

Изосгављање граматшке анализе из школе н чешће мењање дектире нзазвало би нову потребу — стварање новога градива за читање у осн. школи. Држим да би Господин Министар добро урадио, кад би за тај посао одредио збор стручних људи лптерата и педагога — који би из наше н стране књижевности одабради, за школу удесилн и превели потребиу кодичину читаначкога градива, које бн се оддиковало својом морадпо-религиозном, уметннчком и ионударно- научном садржином. Простор овога извештаја не допушта мн да се у овај мах упуштам у претрес дитературе која бн овој сврсн одговарада. али не могу да одмах-на овоме месту не укажем на три одлична дела, која никако нС треба обићи. То су: Дефеов Робинзон Крусе; Амичисово Срце, и Лнри Маришна: Ти ћеш бити земљорадник. (Сномињућн Амнчисово Срце, то Јеванђелије узоритог, пстиннто хришћаиског живота, у коме се 60*