Просветни гласник

468

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

па досада јединствен начин сиоЈила дидакса са чистом појезијом, ие мислим на сриско, у сваком погледу иромашено, недитерарно издање истога' дела. Амичисово Срце, од ДеФеова Робинзона, иа до данас најлепша и најсавршенија омладинска књига, створена у часовима ванредног уметничког надахнућа —■ заслужује да се у достојннјој, књнжевннјој Форми преда у руке српској младежи).

Остављајући на страну наставу српског језика н прелазећн другнм нредметима осповне наставе, са задовољством признајем да се сви остали предмети предају далеко боље. Но поред не ретких нзузетака да се рачун изврсно предаје, често опажамо да се п овде много грешп — много теорише п претерује са разноврсношћу и заплетеношћу задатака, веома често из страха нред каквим надзорником, проФесореМ рачуниде нли алгебре, који као п сваки други случајнн школски надзорник, не будућп иознат са бићем и правом метом основне школе, тражи у њој оно, о чем се сам лично, само на другом земљишту, бави. Чини ми се да би врло добро бнло кад би се илд дала нсдрпна упутства шта, како и колико да се рачуна, или да се за иоједине врсте школа издаду збирке задатака, од којих иаставник нигда но би смео одступати. Ствар ни нз далека није осигурана ако се оставн д; наетава у учитељској школи буде једино јемсгво за добру. методу рачунања у основној школи. Како је преЉиколовање данашњих учитеља веома разноврсно, то се у оЕој стварп нојединости морају ироннсиватп и контроловати само из министарства лросвете. Но има једна ствар у основној школн, код које се човек, и ако је она још. у пајнежнијем стадију развића, са задовоством мора задржатн. То су нове школске баште, које се нечујно, чисто бојажљиво, али спгурно п незадржано јављају н из годнпе у годину умножавају и побољшавају. Данас кад се на свима збориштима људским, у свнма јавним гласилима, у многом и многом владином акту, па п у самој Ераљевеј речи сретамо за жарком жељом за економским преустројством, за побољшањем наше земљорадње, за подизањем воћарства, нчеларства итд. — основна школа нохитала је да и сама, колнко може и што пре допринесе унапређењу, започетог рада. И доиста, разгледавшн ове године школске вртове поверенога ми среза, нашао сам их и внше и боље урађене но пре две године у суседним срезовима. Учитељи су са похвалном ревношћу придружили се општем економском расположењу у народу и, према свему што сам впдео и нспитао, чнни ми се да не иретерујем ако кажем, да је сад

само питање времена, да и основна школа својим добро уређеним вртовнма почне, ако и у скромнијој мери, унапређивати нашу примитивну неразвијену земљорадњу. У овом погледу нарочиту похвалу заслужују учнтељи: Младен ОореновиК и Петар ВучковиЛ у Домуз Потоку, Јован КрагуљевиЛ у Врановцу и Милорад МиловановиА у Лоћици. Овн су учитељи уредили узорне школске баште, обрађнвали су их увек са ученицима п трудили се да преко ученика и сељане науче обрађивању воћа, новрћа итд. Поред нашег обичног новрћа, опазио сам да су почели обрађиватн нашем сеоском становништву мало нли нимало позната варива, као што су: кељ, карФијол, келераба, натлнџан. Уз то су нреко учешша а и неносредно упућивали своју околпиу како да их оставља за зиму. Но остало је још општина, у којнма нли школа нема довољно места за шк. башту, плн самн учитељи још нису довољно сиремии за подизање угледпог шк. врта. Држнм да бп Господин Минпстар одмах могао помоћи и дедној и другој оскудиди. У погледу оснпвања башта, имао сам прилпке и пре две годнпе и летое уверити се, да су онштине скоро увек готове одазвати се личном, усменом позиву да за школску башту нађу и уступе потребно земљиште. Ја сам и ове, као и 1896-те године у свнма селима где нисам нашао довољно нростране школске баште, сазивао у седницу оиштински одбор и изиосио иреда њ жељу Господина Министра да се школи, одмах онога дана, одредп место за угледну шк. башту. Сељаци и сами увнђају какву ће несумњиву корист од добро урађеног угледног врта имати и деда им и онп сами, и већнном одмах, без околишења, у нстој тој седници уступају или кунују школи нотребно земљнште. На тај начнн су, за време мога овогодпшњег путовања, основане школске баште у Вагрдану, Врановцу, Јовцу, Праћинн и у граду Јагодини, — о чем под 2. 3. 4. 5. и (3. прилажем оригиналне заииснике. из седнице тамошњих општинских одбора. У осталим школским општинама нашао сам довољно велнке шк. баште; у селу Велици учитељ и општ. председник су у омрази, те се овај последњи није хтео како треба одазвати моме позиву, услед чега је урађено само онолнко, колико у себи садржи прилог под 7. Крагујевачка је општина у овај мах заузета пословима и оптерећена издацима у толикој мерн, да нисам сматрао за умесно у овај мах покретати ову ствар. Само спремање учитеља за ноједиие врсте пољоиривреднога рада иде већ н сада врло добро; само држим да Треба тражити начина, да сви учитељи до носледњега буду ноу^ени у воћарству, по-