Просветни гласник

584

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

иадежа, одређенпх и неодређених иридева, значај речи и т. д. За тим" одмах по упиеу у I разред треба се уверити и запазати каква су знања и појмоке донела деца од куће, на пр. како се крсте и мо.ие Богу, докле знају бројати, како разликују боје, време и т. д. За збирку из околне природе и иначе немају ни појма. Ну ја сам их обавестио да је добро, да у првој седници школског одбора одреде 20 дин., од прнлике, за куповање широкогрластих боца од четвртине литра, у коју би сипали иодвојено пшеницу, крупник и остала жита тога краја, за тим разна варива, ираменове вуне п кострети. Лепе су збирке одсечака од разна дрвећа, па исушена парчета хлеба, па иарчад сукна, платна, коже за опанке II т. д.; за тим осушене траве, лековите, отровне и за сточну пићу. Све ово ваља етикетоиати уз назначење нуродног имена, употребе и веровања. Научну би страну други обрадпли, а у школама би сс тако рећи основали музеји, одакле би се најбрже могле приредити „изложбе" (на ир. за нрошлу демограФску изложбу у Београду колико би вредео овакав материјал!). Ко хоће из зоологије да скуиља, свуд му је бсгато поље; нек меће шкољке, пужеве, гмизавце у јаку ракнју, нек набада пнсекте, пуни птице... У „школски летопис' могао би доћи уз доживљај н утицај те школе на наставнике: — колико је дотле дала писмених ; да ли ти писмени људи н сад штогод читају и шта; да ли се ннтересују за школу и шта самп корисно предузимају? Мени се чини да је до сзд писменост у селима само на зло употребљавана. Ретко ко нисмен да није партизан, и ирема тој „квалиФикацији"' бивао је председник, члал општннског суда, писар, члан неких комнсија, па због тога п нандур — све на очигледну штету свога имања. Полиција га је редовно навлачила на којекакве смицалице, за то су писмени људи по селима у ®/ 10 покварени људи и ленштине. У њнховим се кућама ретко виђа агрикултурна књига и часопис или иначе што се може с коришћу читати, него наше којекакве плиткоуме новине и законици, који их правце воде у судске сиорове и адвокатске канџе. Због овако школованих људи судска статистика и показује правилну сразмеру између криваца и писмености! Наши учитељи немају ни појма, шта је то „ред и чистота". Овако сам им објаснио: Реднијеукоченост и плашљиво посматрање странца, него обично нриродно држање, али да дете зна како ће стајати. седети, како ће се брисати, како поздрављати, излазити н улазитп у школу, како се дружити и држати према неђацима. 0 „чистоти" кад год је реч

они мисле, да лн је школа окречена и под опрат, а на ђаке се и не обзиру. Међу тим ту је баш главно тежнште физичког снажсња, за то им ирепоручнх: да одбор с места купи неколико карлица и ногара, које ће стајати у предсобљу до ђачке спаваће собе, над којима ће се деца изјутра умнтн, сем лица и груди, још једно другом деђа истрљати мокрим убрусом. Код нас о зимњом купању не може бпти ни говора, због сиромаштине. Свако дете да донесе од куће но 2 убруса п парче сапуна. Најбоље би било да се сапун набави из школског Фонда, јер то већина сељака у кући не држи. Лети иаставник редовно да водн децу на купање у текућој води и да брижљиво мотри на целокупну чистоту телесну. Тодико сам пута видео разне болестп коже и ушију, често пута код трећине ученика, и то само због неоираштине, а учитељ ни потамо се — јер не разуме! Ово се све с правом мора очекивати и од оне деце, која код своје куће ноћивају. Тако исто и пред ручак и вечеру деца треба у присуству учитељеву да оперу руке. Ја сам ове годнне, као и до сад, с исппта терао прљаву децу на воду да се оперу, и она се збиља после десет минута чиста врате. Овим сам хтео јавно да укорпм учитеља и родптеље присутне. Све се може само кад се хоће, а хоће се кад се нма сазнања о нечему и љубавп. Преоблачење мора се такође вршити најтачније. — Овако се непосредно култивишу деца а посредно и њнхни родитељи. Што год се свет навикне на веће потребе, макар и уобичајене, мораће впше да ради, а осећање ће му се тиме утанчити, па ће постатп примљив и за све остало што је кориспо, лепо и добро. Сад сам запазпо сувише малу сеоску децу у школама (од 7 год. у I разр.), а кад се помисли на врло рђаво храњење, рђаву иреобуку н преноћиште, нечисг предисан ваздух у школи, то ми ваља нагласити, да се овим стицајем иридика нашс покољење правце води у дегенерисање, што се на сваком кораку и свуда- види. Најбоље је у седима примати децу у навршеној 8 години. У свакој учионици треба дастоји часовник, којн ће показивати шта је време,и како се никад не може накнаднтн оно што се изгуби. Лено је н кад термометар нма. Да се хришћанска наука, на жалост, предаје на дохват, без улевања божанских идеада у дечју душу, свима нам је познато. И овоме зду треба брза лека. Да школа буде истински просветни расадник, треба учитељима (такође и осталим чиновницима) зајемчити законом сталност, па ће и наша отаџбина иоћи убрзаним корацима унапред.