Просветни гласник

ШК0.1СКИ

ЛЕТ01ПК

855

оахналан сам Вам, гоенодине Мпнистре, на повереиом послу, и част ми је назвати ее Вага свадашњи поштовалац Надзораик основних школа у ереоу оањском и сврљишком, пишког округа, Сима ТројановиЈ., проф. III београд. гџмнааије

IV Извештај г. Ранка Петровића, надзорника среза нчињског

Госаодину Министру иросвете и цркв. иослова Према наредби Господина Министра а ио упутству од 12. маја ове годпне НВр. 8188, потписанп је извршио преглед основних гакола у срезу нчињском и граду Врању врањског округа. У овоме кругу иосла. оценио је иотиисани рад трпдесеторпце наставнпка п прегледао 12 школских зграда. Подаци о прегледашш гаколама убележени су на лпстама њина нмена, а успех наставнички и подацп о њпма на листама учитељског имена. Ових листа прилаже се 30 на броју а уз то и један лист статнстичких података о наставнндима и ђацима. Школске зграде, цењене по правилима за њино нодпзање, почевши од града Врања па до најврлетнијег тпколс^ог места (у Првонеку), требало би све, сем једпног изузетка у Врањској Бањи, позатварати. Међутнм потиисани пе иредлаже пп једну да се затвори. То не чини из разлога, гато су нагаа правила о грађењу школа још строжија, јога више траже него на ир. така правила у Француској. 1 ) Нека је школа ма п мало бол>а од поиајбо.ве куКе у селу; одмах ће она и сама импононати ђацима. Ако она уз то има још довољно светлости, а већ ваздуха имају обилно спе зграде од тако зване с.аабе грађо (од чатме, нлетера, зидане с иола дигле илн од ћериича), онда таке зграде могу привремепо служити, могу се трпити. Кад се томе дода још и она, нуно иохвална љубав становиигатва ирема гаколн, онда је основано очекивати, да ће се лепом н иредусретљивом ономеном и паметним заузимањем позваних чинитеља садашње незгодне зграде убрзо нретворити у најповољппје. Потпрдом овоме очекивању може нослужити и та лепа појаиа, што су све школе пуне ђака' 2 ) и што у сеоским мушким школама има где што и женске деце. ') Ова су правила прошде године измењена и штаипана у Просв. Гласпику. По њими је дана могућност и сиротнијим оиштинама да подижу, зграде. Ур. 2 ) У врањском округу било је иајмање затварања одељења с недовољним бројем ученика. Ур.

Али поред овпх лених иојава стоји н једна немилајава, која се не може овде ћутом прећн. Пчињски срез има 70 села п 4 засеока. У тим местима има 29.487 становнпка. Села и засеоци скуиљепи су у 17 политичких опгатина а свега у срезу пма седам школа са 12 наставника. По томе једна школа долази на 4212 становника, а један учитељ на 2457. За овакав међашки срез, а с обзиром на задатке наше отаџбине и иреко међе, то је врло мало, то је мање него што има школа у суседпом срезу још неослобођене Старе Србије (у Прешевској кази има 10 школа). Исните је иотписани држао оннм редом, гато га је означило упутство Господина Министра, н уверно се да су ирограми, с једиим само изузетком (у Корбевцу), свуда свргаенп. Наставници су, с малим изузетком, млади радини, а с негато већим нзузетком, н махом стручно квалпФИковани. С тога природно је очекиватп, да се ту не може нп наићи на појаве неизвргаеиа програма или неупутна рада. И заиста потнисани је и наиГао у овим школама успех нросечно одличан. Кад наставппк изврши програм, кад извршп законске нрописе и наредбе министарства, онда је он немнповно одлнчан радин. Али ако потражимо целокупности у раду учитељеву, ако потражимо потпуности у слици тој, онда је тешко издати таку оцену. Наравна ствар ту одмах не мора бити крив учитељ, пре може битп крив програм, на наставни план' п све оно што не зависи од учнтеља. И кад .је потписани затражио ту слику, шшгаао је на пуно недостатака у нашој основној настави и да се тада њезин успех мора знагно свести пспод оцене одлнчан. Узроке овоме потписани ће бити слободан укратко навести. Наставнн је план з"а нижу осиовну школу обиман, а програмн су и сувише детаљисани. Кад је и једно и друго ире 2 деценпје годипа стварано, морало се тако и радити, јер детаљисањем програма имао се дати правац и учитељеву раду, а имали су се тиме и онда још многп несиремнн учитељи кренути у личном спремању свом у појединнм предметима. Ревизија иак школска слабо јс гледала даље од прописаних програма, те је полако извргла се и обимност нрограма и њина детаљност у сасвнм противно дејство. Тако сада ђак, који је одличан у граматици, не уме без туђе номоћи написати два стнха из народне песме, која он пре тога три пут на памет тачно изговори. Ту се од сувишне граматике не види довољно језик. ()д река и брда не виде се још све српске земље, не види се нн Косово тужно, и то бага у овим крајевима, тако блиским и Ситнпци и Грачаници. Од исгориских слика изгубила се историја српска, те