Просветни гласник

586

ШКОЛСКИ ЛЕТ01ШС

су Обилић и Краљевић Марко мртви духу ђачком. Од оних многих жупана и жупаннских граница (баш као но прописаној Историји Срба за средње школе) пикако се не впди ни развијање ни пропадање старе српске државе, нити пак ново тешко постајање њезино у садашњости а баш ни труни нема осећања за тако исто неминован задатак њен ирема неосдобођеном српству. Тако свуда деца змају како је Христос распет на крсту усправно, а Св. Нетар стрмоглавце, али нигде нема ни близу јасна појма у деце о оним страшним мукама непосредних нредака њиних, који су на оштру коцу издисали за веру Христову и за своје сриско име, и како још и данас за то исто многи иду на вешала, гину од иушака и топова, и разоравају им се куће и нородице. Заман је, те или по злој судбини, или је време такво кад се не јављаЈу духови, еле Србија још нема својега историка, нити школа српске историје. Како у наведеним предметима тако је изобила нримера и у свима осталим предметима. Наступила је дакле исцепканост у настави у толикој мери, да она готово граничи растројством. У њо.ј има свега ио прописима и правилима, алн нема у њој духа, не.ма живота, нема смера. А иотписани би желео да она, бар у овим крајевима, топло крени и да снажно диже. •Тош је потнисаноме нала у очп појава да ни у школама, ни у околини не зна се за народне умне творевине. Ни у једној школи нема Вуковнх дела ни у стиху ни у ирози, и ако их је нре 25 година иок. М. С. Милојевић с онасиошћу живота доносио ^ ове крајеве, и ако се још знају места где их је у земљу закопавао пред турском истрагом. Садашњи нрограми и садашња ревнзија осиовних школа ностигли су досад одличне резултате, јер је под њима наша основна школа, у две минуле деценије година снажно кренула напред. Али су у исти мах обоје часно и одслужили евоју службу. А било је п довољно времена за нотнун екснерименат. Нови насгавни нлан, нови програми и стална добро смишљења ревизија имају вратити нашу

оснону наставу на реалније земљиште са којсгаје она већ прнлично зашла. И~с иоклањањем књига о исиитима као да се не постиже никаква јасна иамера. Поклањање књига пре је било коицентровано у министарству иа је за тим пренесено на опиггине. Нека би свуд било добро децентралисање, али у просветним питањнма неминовно је централисање, оно је управо наиредак. Општине су се до душе лепо одазвале новој дужности, те је тако раздато преко 300 разних књижица. Али ни овим књигама не може се баш никаква духа предати омладини, јер преводи из немачке и Француске литературе, и ако су били пред Просветним Саветом, не могу згодно томе послужити, не могу свагда и дух малих српчића. нахранити. Српски народ има своју одличну читанку, има своје умне творевине у стиху и у прози, предаване толиким покољењима. Кад би се то згодно употребило, свакојако би било много боље и од најбољнх страних превода. Шта више н наставу из народне историје, земљописа и науке хришћанске треба поткрепљивати н*зачињати овим градивом, па ће бити реалнија • него што је сад јер ће имати духа, имаће и потребпог смера. У ембрионалном развитку нашао је нотписанн и нову установу, школску граднну, којој је министарство ове године и илан проппсало. На много Јиеста нема згодна земљишта за то, п то је крунна сметња томе, толико исто васпитно^г колико и корисном предмету. Зато је потребно особито заузимање и управних власти, те да се добије уза сваку школу потребно земљиште п да се огради, а остало ће вредни учитељи све учинити. Тада ће се моћи чинити и корисне измене у томе плану. Где сам пак нашао тнх похвалних почетака, тачно сам забележио у листама школа и учитеља. Благодарећи на особитом одликовању, слободан сам назвати се, Господина Министра 10. јула 1898. год. у Београду иониЈан, 1'анко ПетровиЦ ироФ. I б. 1'имн.

НАУКА Н Н А С Т А В А

ГРА1АНСКЕ ШК0Ј1Е | мало иозната. А, као незнану и непознату, свет је дочекује с неком резервом, уздржљиво и Нов закон о народним школама донео је готово с неповерењем. (Јво неповерење и забуну Србији и једну нову школу нод именом гра- увећава доста и то, што се у исто време укиђанска школа. Новина ова код нас је у опгате МЈу многе гимиазије, на које се у нас свет