Просветни гласник

11ЛУКЛ И 11ЛСТЛВЛ

толико привикао, да мисли, да других тикола и нема, нити се може без гимназија школовати и живети. Сем тога у нас се с нестрпљењем очекују стручне занатске и нољопривредне школе, а сад многи, видећи грађанске школе, мисле, да су оне дошле место оних привредних школа или на штету истих. Зато веле: што ће нам те грађанске школе ? Зашто место њих нису дошле школе привредне'! Не дирајте пам гимназије, а дајте нам школе привредне! Такве и њима сличне разговоре и питања можемо чути на све стране. А у свему том има врло много неразумевања саме ствари, и го не само код нростијег света, него и код интелигенције, и, што је најч^дније, чак и код оне интелигенције, која је ишла мало „горе" и тамо имала прилике да види т. зв. ЈЈ1'1Г§'ег8с1т1е или грађанске школе. 11а п то није сва невоља. Једни, од ових, који сгвар не разумеју, барем ћуте или питају, распитују; али други, не разумевајућп ствар сами, објашњавају је другима онако како није, те тиме увећавају неразумевање и забуну. Зато је потребно мало објашњења о томе, шта су грађапске школе, те да се види јесу ли оне од какве п колике потребе у нас. Овим редовима и јесте смер, да унесу бар негпто светлости у ову установу. % (Јамо име грађанске гаколе, и ако је преведено од немачке рсчп „Виг&ег8с1ш1е л , добро је испало за руком, јер тачно казује шта су те школе. Оне спремају грађане за грађанскп живот, те су сасвим правилно назване грађанским школама. Такве школе до сад нисмо имали, и грађани наши нису ималн нарочите своје школе. Ко је од данашњих наших грађана изнео што год вишег образовања од онога што га даје основна школа, тај је или учио још који разред гимназије, или на страни. А изучити дватри разреда гимназије, па ступити у грађански жпвот и прихватити се једног одређеног посла (заната, трговине, пољопривреде), то је толико, колико да такав „мало више школовани" младић мора тек сад сам да учи готово све што му долази у животу. У самој писмености такав младић није много измакао од ученика основне школе, те се тек сад томе мора учити, гледајући од других како треба ово или оно написати, израчунати итд.

587

Што је тако, не мислимо бацати кривицу на гимназију. Она није ни удешавана да са своја два-три нижа разреда задовољи потребу писмености и образовања за грађански живот. Осам разреда њених чине извесну целину, па и та целина је тек припрема за даље школовање. Ко пак нзучи само два-трп разреда гимназије, тај је само почео учити многе предмете а ни један није свришо, нити изнео како заокругљено знање из њих. Гимназија је ириправна гакола за више и средње стручно образовање и то само за, тако рећи, чиновничко образовање. Грађанима је она користила у толико, колико су иисменост и знаља општи за свакога. II отуда није чудо што су многи, свршивши два-три разреда гимназије, улазили у живот готово неписмени. Они су нпр. учили и граматику и синтаксу, • а нису умели написати обичпо пиемо; учили су чак и алгебру, а мучили су се да израчунају какав најобичнији рачун из живота. На послетку у гимназији се нпје знало које се године из ње ступа у грађански живот са што год заокругљеним знањем, него су једни корачали да сврше школу и да постану чпновницп државни, а другн се одвајали, отпадали неки после прве, неки иосле друге, неки треће, неки пете итд. године. II ови су другп били у великој већини. Јасно је, дакле, дасе досадашњи наши грађани нису школовали, после основне школе, у 1ПКОЛИ својој, пего у туђој, јер нарочито своје школе нису ни имали. Потреба је, дакле, била, и то давнашња потреба, да поред толиких школа за чиновнике буде и школа за граЈјане, тј. да буде школа, које ће давати писмености и знања потребна у обичном грађанском животу, остављајући вишу науку витпим школама. То је била давнашња потреба, али је ми или нисмо увиђали, или нисмо умели да је попунимо. Ми смо се у многом и многом које чему угледали на друге државе, па смо у том често и мајмунски подражавали. Често смо примали и оно што нам је било од штете, а нисмо се угледали за ове школе које су нам биле најнотребније. Нисмо видели, како гимназија сразмерно имамо више него друге п веће и образованије земље, а немамо никаквих других школа, грађанских и привредних, којих у другом свету нма већ од толико година. Оскудица материјалних средстава није ту била узрок. Лер, кад се истим новцем могло

%