Просветни гласник

588

издржавати 20 гимиазија, —. могло јс и 10 гимназија и 10 других школа. Али, као што рекосмо, наш се свет толпко навпкао на гимназије, да му је нрава нропаст света и просвете, ако се укине која гимназија. Нпко и не помишља на какву другу школу. Самп су грађани трчали и тражили да им се одобри барем приватна гимиазија, дакле опет школа, која није за њих, него за чиновнички сталеж. Не чуднмо се што је тако било докле је у Србији било мало чпновништа и кад је сваки отад, чим му је сип узео буквар у шаке, помишљао, да ће сигурно бити чиновник; али се мораМо чудити што је тако данас, кад ви- | димо да су чиновничка месга пупа и препуиа, да је чиновника внше на улици пего у канцеларијама. При нрвом говору о новим грађанским школама, сваки одмах пита: а шта ће бити онај који сврши ту грађанску школу? нодразумевајући у том питању: какав Кс ЧИНОВНИК иостати ? Наш се свет навикао већ на то, да се школа не учи пи за шта друго, већ за државну службу. Он не увиђа како су чиновничка места већ иренуњена, и да је настала јака нотреба да се грађанскоме сталежу иритече у номоћ, и то што пре. Шта ће бити онај, који сврши грађанску школу ? питате иас. — Биће добро нисмен грађапин, одговарамо ми. — Зар само то? рећи ће ко год. — Само то, што ће бити довољно писмен грађанин, што ће из ове школе моћи да изађе за живот писменији него кад свршп нижу гимназију, само то. велимо, било би довољно, на да овој школи ноклоните своје пажње и симпатије. Ако вам то није доста, онда чујте ово : даонај, који изучи грађанску школу може бити и министар; а што годјош више ваљада нећете захтевати. Да, може бити и министар, ако му само Бог да живота и здравља, и ако га памет и даљи рад поведу даље и одведу на то место. Да ко год тражи какву државну службу за оне који сврше грађанску школу, одмах чим ту школу пзуче, било би сувише нескромно. Четири године основне школе и три године грађанске школе па у службу какву, то би било и смешно очекивати, кад се зна, да основна школа и гимназија од 8 разреда пису још довољне за службу државну. Али већину необаштених интересује питање: могу ли ђаци грађанске школе, ако желе, нродужити школовање

у којој другој школи? На то одговарамо: У земљама где грађанске школе одавна ностоје, ђаци, који сврше ту школу, не само да се примају у учитељске, трговачке, занатске, аољоиривредне и разне индустријске школе, пего се у ове школе често раднје примају ђаци грађанске школе, него они, који су свршили нижу гимназију. 0 том су нас уверавали многи, јер, веле, ђаци из грађанске школе донесу заокругљеније и сређеније знање, него пз ниже гимназије, те су по том за поменуте школе спремнији од гимназиста. Ако пак који ђак грађанске школе покаже дара, ако може и хоће доцнпје да иређе у гимназију или, што чешће бива, у реалку, нису таквима врата затворена. С-неким испитом, за којп га довољно може спремити грађанска школа, може ђак те школе прећи у који старији разред гимназије илп реалке. На тај начин ђацима грађанске школе могу даље бити отворепа и уппверзитетска врата. Но овакви случајеви бивају ређе, пошто је ђацима грађанске школе отворено поље у другим стручним шкодама и у животу грађанском. Тако је у другим државама, где постоје грађанске школе одавна, па и код нас неће бити другојаче. Привредне у школе и код нас се морају отварати, —• то је ван сваке сумње. Њих ће бити разне врсте, а ирви и иајјачн кандидати за њих биће ђаци грађанске школе. Даље ће и учитељске школе сигурно примати ђаке из грађаиске школе, као што је то и у другим државама. У опште узевши што се тиче школовања, грађанске школе заузеће ранг досадашњих нижцх гимназија. Од ових ће се разликовати у толико, што ће се из грађанске школе износити практичније и заокругљеније знање него из ниже гимназије. То ће опет чинити, те ће се ђаци грађанске школе радије примати у привредне и учитељске школе него ђаци ниже гимназпје. Тако ће бити с онима који хтедну, после свршене грађанске школе, иродужити школовање у којој стручној школи. Који хоће на више науке, моћи ће и тамо, а они, који не хтедну даље учити, стуииће у живот грађански са довољно знања и писмености за њега, те ће бити много бољи, привреднији и кориснији грађани. Грађанске школе, ирема томе, биће с једне стране школе, које дају оиште, али мало иише образовање од школа основниа>, а с друге стране