Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
589
оне &е бити ириаравне школе за стручне средње школе, нарочито за школе иривредне, као што су гимназије принравне школе за вшне, научно образовање. Али, може неко рећи, да је ово самовољно тумачење, јер о том нигде нема помена у новом закону о народним школама. Истпна је, да то не пише у овом закону. Али тако исто не пише ни у закону о гимназијама, да се из н>пх може прећп у Војну Академију, Велику Школу, Богословију и Учитељску Школу. То пише у закопима ових школа, а не у закону о гимназијама. Тако ће доћи за грађанске школе кад оне буду имале ђака за поменуте школе. И кад овако стоји са грађанским школама, онда оне не само не заслужују да се дочекују с неком сумњом и неповерењем, него напротив заслужују много више пажње и потноре. С највећим иеповерењем дочекују ове школе баш они, који треба да их оберучке дочекају. Као што видимо, то долази од неразумевања. У више прилика. до сад чусмо, а и у неким листовима почиње се говорити, како је погрешка и штета што су отворене грађанске Школе: требало је, веле,- место њих отворитп занатске и иољопривредне школе. То је из основа погрешно мишљење не само о школама грађанским него и о школама привредним. Ко жели да се помепуте привредне птколе отварају без школа грађанских, тај или не разуме школе које тражи, или тражи такве прпвредне школе, од којих ће нашој привреди бити мале и слабе помоћи. Ако се хоће, да, се наш занатлија и пољопривредник нодигну, те да могу производима својим одолевати страној утакмици и навали, они морају спремом и радом да се изједначују са страним занатлијама и пољопривредницима. Сирему ту дајушколе и радионице. Према томе и код нас мора бити занатских и пољопривредних гакола, сличнпх онима у другим државама. А таквих гакола има тамо нижих, средњих, и виших, У ниже иримају се ђаци, који су учили еамо основну гаколу, а за средње и вигае траже се ђаци из које вигае гаколе. Као гато рекосмо, за ове привредне гаколе ђаци грађанских гакола су први и најомиљенији кандидати. Одрицати потребу грађанских гакола, а тражити привредне гаколе, зиачи, тражпти да се у те гаколе примају ђаци из осиовнпх гакола пли гимназпја. Из основних гакола игали би иросветни гллсиик 1898. год.
ђаци у ннже привредне школе, а то су школе сличне иагаим иољопривредним у Краљеву и занатским у Лесковцу и Ужицу, Такве гаколе су добре, али нису довољне. Такве гаколе снремају само добре раднике; а потпуно спремне мајсторе у нослу свом тек могу спремити средње и впгае привредне гаколе. За овакве школе опет ђацп основних школа мале су спреме п још су неразвпјени телесно, те бп се такве школе опет морале наслонити на гпмназије. А кад не могу без нижих разреда гимназија, загато опда не би било грађанских пткола, које, као гато видесмо, дају много бољу снрему и за њпх и за живот? Ми рекосмо, и опет понављамо, да ће грађапске гаколе имати лепе будућности и да ће знатно користпти и нагаој просвети н привреди. Такве школе требало је одавна да имамо. Но, кад то пре нпје бпло, и сад није касно. Велнмо, да грађанским школама и данас предстоји лепа будућност. Али то не велимо без извесне зебње. Много стоји до људи. Грађанске гаколе су у нас новина, па могу поћи добрим и логаим путем. Све стоји до људп, који их буду у живот уводили, до тога како ће их прпхватитн Србија, како ће их потпомоћи државне власти, а нарочпто како ће их разумети и иовести радници њени, наставници њени. Ово последње је први и најважнији чпнилац за напредак и добар глас њихов. Одавно је речено : Какав учитељ таква школа. А овде, бага зато гато је то вова и ненозната установа, готово ће од њених наетавника завпсити све и сва. А признати морамо, да немамо готовнх, спремних наставника за ове гаколе ни међу учитељима ни међу проФесорима. Не чудите се гато то велимо. Тако је. Не треба да кријемо своју сиромагатину. За предавања у грађанским гаколама потребна је нарочита сирема. Не много велика, него нарочита. Узмимо нпр. каквог проФесора Фплолога, математичара или природњака, одлпчне академске спреме, тако да може бити п проФесор Велпке Школе. II он бп пмао у нечем да се нрипреми за наставника грађанске гаколе. Ако хоће да буде добар наставник ове гаколе, оп би прво морао стати па размислнти шта ће одабрати од оног многог знања свог и како ће то предавати у овој гаколи. Јер за предавања у грађанској гаколи знања и умења треба да су пажљпво иробрана за потребу практичког живота, да је све сређено и заокругљено тако, како ће ђак за 76