Просветни гласник

590

три године изнети неку целину, а нотребан је подесан, згодан начин предавања, те да ђацн ј добро разумеју тто уче, да то лако усвоје, те да буде својпна њихова за навек. С тога, ко од досадагањнх наших наставника полази у грађанску школу, рачунајући да све то зна и уме, тај не саио да ие појима свој нови и важни посао него се неће лако у том послу ни дотерати. Јер он не увиђа у чему му се треба дотеривати. Али то не зпачп да је исту спрему мучно и постпћп. Мало труда п повигае воље, па ће све бпти лако. Учнтељима треба мало да доиуне знање своје, а наставницима средњих гакола потребпо је да учпне бољи избор, парочито да размисле о томе како ће да подесе начин иредавања у овпм школама. Начин иредавања у овпм школама треба да је ближи начину ономе у основној гаколи, него ономе, којим се обично предаје у гимназијама. Да би грађанске гаколе добиле гато спремније наставнпке, наставу у њима треба поделптп ио. иредметима, а не ио одељењима и и разредпма. Јер један човек не може се за све стручно спремити. За оне предмете пак, за које данас у опште мало имамо спремнпх наставника, треба тражити начина да се потпомогне спрема наставника у њима. Нпр. цртање мора бити важан предмет у овим школама, а од кандидата за иаставнике грађанских школа реткп су којп п сами умеју добро цртати. У нас се на тај предмет у онште одвећ мало пажње поклањало, па ппје чудо што су цртачи одвећ реткп. Тако стојп са свима вегатинама. А од књиговодства и домаћег газдинства пи помена. Све се ово мора накнађивати. Програм за грађанске гаколе мора битп гато црактичнији. Садањи програм привремен је и морао се радпти на брзу руку, те није немогућно да се у њем поткрала и која мана. Зато га треба опробати и мислити јога сада одмах гата п како у њему треба изменпти. После свега овог, гато рекосмо, мислимо, да ће бити доста јасно шта су и какве су грађанске школе и какве треба да буду, Да су оне биле Србпји врло потребне, о томе неће више битп спора код људн, који умеју да мисле. У свима земљама, где су до сад постојале грађанске гаколе, оне су давале врло иовољне

резултате како за просветну наставу у опште, тако ц за ирпвредну а нарочнто за потребу грађанског живота, и ти народи данас не би могли ни да замисле да могу без њих. Ако оне и у нас нођу оним правцем, којпм треба да иду, онда ће несумљпво и наш народ ускоро осетпти благодати од њих. Не буду ли у нас показале повољне резултате, онда сваки може бити уверен да кривица ннје бпла до њих, до установе саме, иего до људи, који је пису разумели и умелн да пзведу прави задатак њен. Д. Ј. П. Мисли о задаћи и важности естетичког васпитања, с погледом на историју васпитања и примеиу у васпитним школама од проф. д-ра Стев. М. Окановића

(НАОТАВАк) 6. Естетичка осећања се могу с погдедом па њнхово постајање одиосно свезу с чулнлм осећањнма поделити у елементарна и изведена естетичка ' оке&ања. 1 ) Елементарна естетичка осећања су тако исто чулиа осећања као што су п осећава, која нрате чулне осећаје ма кога чула, али њихов карактер је такав, да заслужују нарочито место. Пре свега ова су осећања везана за осећаје чула вида и слуха. Та се пак чула одликују од осталих тиме, што је надражљивост осећања њихових осећаја куд и камо слабија, но што је код осгалих чула; што је код њих могућно дуже трајање и чешће понављање без страха од иренадражености или отупљивања. Иа и осећање, које прати осећаје тих чула, не јавља се као органско осећање о вредности појединих утисака по наш организам, већ као унутарње осећање, које нам својим пријатним (нли непријатним) тоном непосредно казује вредност (или невредност) везе разнолпкпх утисака, који се јављају један поред другога плп један после другога, према опажању као целини. Дакле не оно, што стоји у вези, не садржина нитп шта та садржина значи, — јер би пас то одвело логпчким расудпма, а не непосредном осећању; већ начии везе тих елемената јавља се као елементарно (и у нсто време чулно) ') Издагања о естетичким осећањима су акцептирана из већ цом. Јоддове психологије.