Просветни гласник

76*

Н аука и

нас Ф ава

591

естетичко осећање. Да се ово осећање јави главни је усдов она општа особина вигаих чула, да пста могу везиватп утиске не само реФдектирајући о њима, већ и интуитивно, непосредно, при самом чулном схватању, чега нема код нпжих чула. Вз тих веза произлазе глементарна естетичка осећања, која нису проста сума осећајних тонова појединпх осећаја, који тај опажај састављају, већ нов психичкп продукат, вишак у осећању, које је истина чулно осећање, али ипак комплексније врсте но што је прост тон осећања, те с тога п називамо ова осећања осећањима допадања и недопадања за разлику од простих чулиих осећања угодности или неугодпости. Осећања, која постају из таквих комбпнација, стоје на средипи међу чулним и изведеннм (секундерним) осећањпма, која постају тек ]!з кретања представа. То су осећања из непосредног опажања, из чулипх. утисака, али осећања, која су постала из радње најобјективнијих чула, и не исказују никакав одношај на наше физичко нахођење, као што је то с чулним осећањима. У исто време пак ова су осећања чулна осећања примарног ступња, јер нису последица асоцираних представа, већ само опажаја комбипованих чулних квалитета без икаквог другог иримешка. Ова су осећања најпростији психички елеменат естетич!е узбуђености лепим предметима п уметничке радљивости, те с тога се и назпвају елементарним естетичким осећањем. Комбпиације по квалитету сроднпх утисака, које у нама буде ова осећања, можемо у главпоме означпти овим општим називима: осармонија (сагласност), евритмија (распоређеност) и проаорција (сразмера). Хармонијом означавамо ону с осећањем иријатности скопчану везу утисака, који се јављају једно за другим у извесном времену, при чему се јавља Феномен сливања појединих утисака у једну целпну. — Евритмија значи с осећањем пријатности скопчани ред и распоређеност разних сукцесивних утпсака, који олакшава обухватање истих утисака, а као пзвесан ред разнородности изазива интерес без замора. Евритмија примењена на просторпе творевпне јавља се као симетрија, а иримењена па слушне угиске (тонове) као ритмпчна мелодија или мелодична ритмика. У покрету находпмо и једну и другу страну евритмије у вези,, уједињене. — Пропорција је за величину извесних утисака оно, што је хармонија за каквоћу. Пропорцијом називамо онај с осећањем пријатности скопчани одношај равномерности и ракнања међу неједнаким величинама, између целине п делова и делова међу собом, али одпошај, до којега нпсмо дошли мишљењем, већ интуптивно чулпим схватањем.

Сви утисци, који потпадају под појам хармоније, евритмпје и пропорцпје, претпостављају извесну разноликост, у којој се интуитивно чулном радњом опажа једпнство, које изазива осећање пријатности. Из те разноликости, као што сам израз каже, потичу неједнаки п разнп утпсци, и та разнородност сама није никако елеменат естетичког до падања. Тек онда, ако у тој разноликостп има и идентичних елемената, који се у опоме, што је разлпчио, појављују у нс-кој слози, почиње се и естетичко осећање јављати. Дакле, за појављнвање естетичких утисака потребан је коптраст т. ј. прнметна и јасна квалитативна п квантитативна разлика утисака а и лзвесан ред једнаких или сличних утисака (у времену или простору), који се тим редом стављају у извесан одношај, те иомажу схватање и нреглед богаства те разноликостн. У свима ' комбинацијама утисака, које изазивају естетичко осећање пријатности, мора да има ових саставних делова, јер то су саставнн деловп осећања у опште. При општем расматрању постанка осећања впдели смо, да су ова два елемента еаставни делови свакога осећања. Код естетнчких осећања у разноликости утисака се огледа контраст, а у једнаким утисцима, који се понављају и преглед одржавају, онај део осећања, који смо назвалп прплагођивањем нашег организма према утисцнма (навпком). У опште за естетичка осећања важиправило: осећање допадања је у толико сигурније и јаче, у колико је јаснија и већа разнородност као и контрастн у тој разнородности с једне стране, а јединство сличних утпсака, које одржава прегледност господарећи над том разноликости, с друге стране. Оба се ова момента морају изазивати и поништавати, ако хоћемо да се појави естетичко осећање пријатности. Само јединство н ред отупљују, изазивају до.саду и незаинтересованост; то бп бпле саме Форме, иза које бк ишчезавала каквоћа и које бп с тога биле празне. Да се јединство може појавити као естетичко осећање допадања, треба да нма шта да спаја, а то је разнородност. С друге стране пак разнородност н противност изазива узбуђење, пренадраженост, забуну; то би бпла само множила, која Форму јединства нема п која се иојављује као хаотична маса, скопчана с осећањем недопадања. Из овнх потега лако је увидети', колико је естетпчко осећање у вези с чулним осећањима. Исти општи закони владају и тамо и овде. Естетичким осећањима мора да претходе утисци виших чула (впда п слуха), који су већ толпко квалптативно одређенп, да производе чулна осећања (тон осећања дотичних осећаја), а који не утичу својом